Померајући се током зиме из умерених ка топлијим подручјима, птице селице истовремено и одлазе на југ, њих око 300 врста, а са севера долазе да зимују у Србији
Текст: Бојана Миловановић*
На јесен, када захладни, птице лете ка топлијим, јужним крајевима. Ипак, хиљаде километара које прелети ласта или рода за њу доносе велике изазове и велики напор, током којег птица изгуби око четвртину своју тежине.
Са једног на други континент, преко Средоземља, избегавајући мреже ловаца, којих је највише на Малти и Кипру. Сушна Сахара се због недостатка хране прелеће се у „једном даху“, како би се што пре стигло до плоднијих савана, где коначно нешто може да се поједе и повртати енергија.
На овом путу птице су одувек вребале опасности, лоши временски услови или природне катастрофе на подручјима на којима се одмарају или зимују. Ту су и тешко премостиве препреке попут високих зграда, релеја, далековода, збуњујућих и прејаких светала градова. Процењује се да сваке године стотине милиона птица северне хемисфере страда током сеобе.
„Читава сеоба условљена је потрагом за храном и повољним местом за гнежђење“, објашњава орнитолог Драган Симић, из Лиге за орнитолошку акцију Србије.
Потрага за храном
Током зимских месеци дневна светлост траје краће, недовољно да би птице себи обезбедиле довољно хране. Зато велики број врста из северних и умерених предела неповољни део године проводи далеко од места на којима се гнезди.
Многе врсте птица које живе у умереним областима планете не могу да преживе неповољан период године (јесен, зиму и рано пролеће), када је храна теже доступна и када је темпетура сувише ниска. Хладан период године посебно је неповољан за птице које се хране инсектима, гмизавцима и водоземцима који су у то време неактивни или рибама чија су водена станишта често замрзнута.
„Птице се за нас селе на југ, али ако живите у, на пример, Кејптауну, онда оне лете на север, ка еквиторијалним пределима“, прича орнитолог Симић. Процењује се да у Србији живи око 360 вста птица селица, неке се селе далеко, па су поједине овдашње чапље кашичарке виђене у Израелу или Тунису.
Птице у сеобама често иду у великим јатима, па нису ретке ситуације да и поједини авионски летови због њихове најезде буду ометени. Становници Истанбула, града на Босфору, могу да посведоче о „најездама“ галебова и пеликана, којима у одредјеним периодима године град уме да буде потпуно „опкољен“.
Правци сеоба
Већини људи познато је да се неке врсте птица, попут ласте и роде, селе на југ, у Африку.
Ипак, сеоба различитих птица одвија се у различитом правцу. Многе врсте, посебно водених птица, из Источне Европе путују на обале Медитерана и Атлантика. Велики број врста прелеће Средоземно море на његовим најужим деловима – Гилбралтар, Босфор и Суец. Циљ су зимовалишта у Африци.
Најчешће су сеобе птица на дуге стазе, али то може да буде и свега неколико стотина километара удаљености. Као пример ту су лабудови, које виђамо у нашем току Дунава, а померају се и селе дуж панонске низије и средње Европе.
„Дунав је не само коридор, него и мамац да птице проведу зиму, јер се готово никада не леди и птице то знају“, објашњава Симић. Мало је познато да, осим што поједине врсте одлазе на југ, постоје и оне врсте које зиму проводе у нашим крајевима. Због повољних услова око 300.000 птица зимује у Србији.
Због умерене климе и простирања на две реке Београд је добро место за зимовање птица, па има и повољних услова за развој еко-туризма. Као део понуде могли би да се издвоје Ушће и Ратно острво. Многе врсте птица селе се увек на иста места, до којих путују устаљеним рутама, док друге једноставно лутају.
Птичји компас
Роде, птице грабљивице, ждралови и друге крупне врсте, које се приликом летања ослањају на ваздушне струје, најчешће користе коридоре који се простиру изнад најужих делова мора. За већину певачица и других мањих врста птица, шумарци, појасеви жбуња, тршћаци или чак зелене површине у насељима играју кључну улогу у успешном прелажењу великих обешумљених предела, каква су пољопривредни предели.
Мистерија оријентације птица одушевљава људе од давнина и још није довољно проучена. Познато је да поједине врсте за оријентацију користе магнетно поље Земље, док се друге оријентишу на основу положаја звезда. Ипак, сматра се да велики број врста птица користи оријентире на земљиној површини (реке, планине, језера и мочваре, чији положај изузетно добро памте и прате приликом сеоба. У данашње време, када се изглед предела брзо мења услед човековог деловања, сеоба многих врста постаје све тежа и неизвеснија.
Сеоба већине врста птица сувише је дуга и захтевна да би је прешле у једном даху. Селице се најчешће одмарају на подручјима богатим храном, водом или на местима која су безбедна. За европске птице посебно значајна одморишта налазе се на језерима и мочварама јужне Европе, острвима у Средоземном мору и оазама у северној Африци. Одморишта или миграторне станице од непроцењивог су значаја за успешну сеобу птица.
Нажалост, многа традиционално значајна одморишта данас су уништена или нарушена човековим деловањем – развојем пољопривреде, индустрије, туризма. Због тога птице често немају довољно снаге да успешно стигну до својих одредишта током дуге и исцрпљујуће сеобе.
* Ауторка је новинарка новинске агенције БЕТА.