Како је земља дивне и дарежљиве природе, али назадне економије и тешких политичких прилика, постигла невероватне научне резултате у области медицине?
Текст: Љиљана Илић
Сасвим лична перспектива: када сам 2007. године путовала на Кубу из Торонта, честе дестинације многих од нас које су емигрантске животне приче најближих повезале са прекоокенаским земљама, затегнутост између Сједињених Америчких Држава и Кубе материјализовала се већ и кроз чињеницу да је нашим авионом до Варадера путовао и известан број Американаца.
Наравно, пут преко Канаде за њих је био најзгоднија опција, јер летови из САД нису били дозвољени, а та земља је, постало је јасно како смо крочили на тло Кубе, третирана као кубански непријатељ број један. О ембаргу, санкцијама и политичким трвењима између ове две земље зна се већ много.
Након слетања, на самој кубанској граници, без објашњења сам задржана пола сата, пробудивши страх код моје канадске фамилије која је већ увелико прошла контролу на граници – као једино објашњење за то, с обзиром да оно није уследило, протумачили смо присуство визе и печата САД у мом пасошу, након пута претходне године.
Овај полутуристички увод у причу о науци на Куби послужиће само да би се боље разумело колико вест од јула ове године звучи другачије и говори о некој сасвим новој Куби: владе САД и Кубе су поново успоставиле односе, отворивши своје амбасаде у Вашингтону и Хавани, после 55 година ембарга.
Иако још постоје рестрикције, уведени су и први летови између ове две земље. Амерички научници су пожурили да се повежу са својим кубанским колегама и већ је успостављена сарадња неколико универзитета. Због чега су Американци похитали да се повежу с кубанским научницима и упознају њихове научне ресурсе и зашто су им они занимљиви?
Наука на Куби
Кубанска истраживања су првенствено усмерена на медицину и сродне дисциплине у области здравства – фармакологију, имунологију, генетичке и биолошке науке. Скоро половина истраживачких радова објављених на Куби од 2010. до 2014. године односи се на неку од ових категорија. У поређењу с тим, на пример, научници у САД су у истом периоду овим областима посветили само трећину укупних истраживања. Још детаљније, Кубанци су унутар ових области највише истраживања спровели општој медицини, инфективним болестима, као и јавном здравству.
Када је реч о томе како би Куба могла да профитира од отварања према САД, то би свакако било коришћење савременије компјутерске технологије, инжењерског знања и физике. Такође, онa може да помогне и када је реч о броју цитата кубанских научника у релевантним публикацијама, који чине само 6,8 одсто укупног броја цитата, што је прилично скромно.
Наравно, не треба ни помињати финансијска средства која је сада могуће упумпати као директну помоћ за истраживања и научни развој, као и могућност научника да путују на важне конференције и посећују научне институције, повезујући се са другим стручњацима.
Како се десило да је Куба толико напредна када је реч о резултатима из области медицине? Питер Агри, добитник Нобелове награде за хемију у 2003. години, Кубу наводи као фасцинантан пример интеграције знања и научне истраживачке делатности. Ирина Бокова, генерална директорка Унеска, изјавила је да је импресионарана научним достигнућима на Куби и изразила жељу да их промовише широм света.
Вакцина против рака
Непроверени наводи који дају одговор на ово питање пружају прилично мрачну перспективу: сведоци причају о лабораторијама недалеко од прелепих плажа и азурног океана, где се врше, благо речено, нехумани експерименти из области биохемије. Ови вишегодишњи експерименти усмерени су на развој биолошког и хемијског оружја, а успут су довели и до значајних сазнања из области микробиологије и молекуларне имунологије. У овом делу приче говори се о великој помоћи Русије и Ирана, такође непријатељски настројених према САД, који са Кубанцима, није тешко нагађати, имају и неке заједничке политичке циљеве.
Колико год магловита била позадина приче о истраживачкој делатности на Куби, јасно је да Кубанци имају многa знања из области медицине изузетно значајна и за остатак света. Један од скорашњих примера који ово доказује јесте вакцина против рака плућа, развијена у Кубанском центру за молекуларну имунологију.
Вакцина CIMAVAX-EGF патентирана је 2012. године, и то је прва терапеутска вакцина на свету против рака плућа у поодмаклој фази, да би већ 2013. године стигле вести о још једној вакцини против рака. Клинички тестови спроведени у 86 земаља потврдили су да ове вакцине не лече канцер, али умањују број ћелија тумора и побољшавају квалитет живота пацијената.
Поред овога, на Куби је још осамдесетих година произведена вакцина против менингитиса-Б, јединствена у свету, а нешто касније и вакцина против хепатитиса-Б. Такође, кубански стручњаци већ годинама развијају вакцину против сиде.
Звучи готово невероватно да су многи од ових резултата праћени врло слабим одјеком у медијима, а један од разлога за то је свакако врло моћан вишегодишњи политички непријатељ северно од кубанског острва. Управо због тога, ове године се коначно отварају путеви за врхунска достигнућа кубанских научника који могу спасти и побољшати многе људске животе.
Иза слике о острву са савршеном климом, невероватном вегетацијом и врхунским румом, острву које су волели Хемнгивеј, али и Ал Капоне, Куба и на мапи научних достигнућа коначно стаје на место које јој припада. Јер, поред шарених коктела и бизарне слике времеплова са аутомобилима из педесетих година по којима је позната широм света, ова земља заслужује да њено име буде синоним и за велесилу у области медицине.