Након што су трансплантацијом свињског срца у тело бабуна доказали да овај свињски орган може да функционише и у телу мајмуна дужи временски период, истраживачи наводе да су сада корак ближе пресађивању свињских органа људима
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Недостатак донора органа и дуга листа чекања на трансплантацију одувек су представљала велики проблем у лечењу, те не чуди што су се истраживачи још почетком двадесетог века окренули испитивањима на пољу тзв. ксенотрансплантације. Овај поступак, наиме, подразумева пресађивање живих ћелија, ткива или органа између различитих врста, са животиња на људе, на пример.
Интернационални тим истраживача из Шведске, Немачке и Швајцарске недавно је у свом раду објављеном у престижном научном часопису Nature навео да је најзад успео да надмаши досадашњи максимум од 57 дана колико је раније најдуже живео један бабун са срцем свиње. Један од мајмуна на коме је овај пут спроведено истраживање, преживео је чак дуже од шест месеци.
Истраживачи су приликом овог успешног пресађивања унели неколико новина у сам поступак. Они су најпре, уместо у хладном складишту, срце чували на температури од осам степени Целзијуса у течности богатој кисеоником, хормонима, црвеним крвним зрнцима и одговарајућим хранљивим материјама.
Од пет мајмуна колико је учествовало у истраживању, три су након операције поживела два месеца, док су друга два доживела чак 182, односно 195 дана.
Након ових охрабрујућих резултата, истраживачи су изнели оптимистична очекивања према којима ће, уколико се обезбеди финансијска подршка која би тиму омогућила даља истраживања и рад са „чистијим“ животињама, клиничка испитивања на људима бити могућа већ за око три године.
Ипак, овакве трансплантације за собом неминовно повлаче низ питања. Поред етичких, ту су и вируси који могу заразити примаоца, али и опасност од одбацивања страног органа који су истраживачи већ покушавали да реше генетским модификацијама.
Свињско срце такође се испоставило као специфично због брзине којом расте чак и када се налази ван тела свиње. Истраживачи су мајмунима морали да дају лекове који ће спречити прекомерни раст срца и снизити крвни притисак тако да он више одговара мајмунском јер, како наводи хирург Бруно Рајхарт са Универзитета „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену, који је уједно и коаутор ове студије, ”уколико је срце превелико, оно не може добро да функционише“.
Међутим, чак и када се превазиђу све ове препреке, остаје питање етичности. Ако се узму у обзир бројна истраживања спроведена на свињама која су показала да су ова бића интелигентнија чак и од паса, способна да препознају људе и након више година, решавају поједине логичке задатке добро као и шимпанзе, исказују емоције и емпатију и најзад имају органе врло сличне људским, толико да се они могу пресађивати, остаје озбиљно питање етичности њиховог убијања.
Професор Брус Вајтло са Краљевске школе за ветерину са Универзитета у Единбургу о том питању за „Гардијан“ закључује: „У свету у ком немамо довољно органа за пресађивање, због чега људи умиру, добродошло је све што може повећати њихов број.“