Nakon što su transplantacijom svinjskog srca u telo babuna dokazali da ovaj svinjski organ može da funkcioniše i u telu majmuna duži vremenski period, istraživači navode da su sada korak bliže presađivanju svinjskih organa ljudima
Foto: Wikipedia
Tekst: Anđela Mrđa
Nedostatak donora organa i duga lista čekanja na transplantaciju oduvek su predstavljala veliki problem u lečenju, te ne čudi što su se istraživači još početkom dvadesetog veka okrenuli ispitivanjima na polju tzv. ksenotransplantacije. Ovaj postupak, naime, podrazumeva presađivanje živih ćelija, tkiva ili organa između različitih vrsta, sa životinja na ljude, na primer.
Internacionalni tim istraživača iz Švedske, Nemačke i Švajcarske nedavno je u svom radu objavljenom u prestižnom naučnom časopisu Nature naveo da je najzad uspeo da nadmaši dosadašnji maksimum od 57 dana koliko je ranije najduže živeo jedan babun sa srcem svinje. Jedan od majmuna na kome je ovaj put sprovedeno istraživanje, preživeo je čak duže od šest meseci.
Istraživači su prilikom ovog uspešnog presađivanja uneli nekoliko novina u sam postupak. Oni su najpre, umesto u hladnom skladištu, srce čuvali na temperaturi od osam stepeni Celzijusa u tečnosti bogatoj kiseonikom, hormonima, crvenim krvnim zrncima i odgovarajućim hranljivim materijama.
Od pet majmuna koliko je učestvovalo u istraživanju, tri su nakon operacije poživela dva meseca, dok su druga dva doživela čak 182, odnosno 195 dana.
Nakon ovih ohrabrujućih rezultata, istraživači su izneli optimistična očekivanja prema kojima će, ukoliko se obezbedi finansijska podrška koja bi timu omogućila dalja istraživanja i rad sa „čistijim“ životinjama, klinička ispitivanja na ljudima biti moguća već za oko tri godine.
Ipak, ovakve transplantacije za sobom neminovno povlače niz pitanja. Pored etičkih, tu su i virusi koji mogu zaraziti primaoca, ali i opasnost od odbacivanja stranog organa koji su istraživači već pokušavali da reše genetskim modifikacijama.
Svinjsko srce takođe se ispostavilo kao specifično zbog brzine kojom raste čak i kada se nalazi van tela svinje. Istraživači su majmunima morali da daju lekove koji će sprečiti prekomerni rast srca i sniziti krvni pritisak tako da on više odgovara majmunskom jer, kako navodi hirurg Bruno Rajhart sa Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu, koji je ujedno i koautor ove studije, ”ukoliko je srce preveliko, ono ne može dobro da funkcioniše“.
Međutim, čak i kada se prevaziđu sve ove prepreke, ostaje pitanje etičnosti. Ako se uzmu u obzir brojna istraživanja sprovedena na svinjama koja su pokazala da su ova bića inteligentnija čak i od pasa, sposobna da prepoznaju ljude i nakon više godina, rešavaju pojedine logičke zadatke dobro kao i šimpanze, iskazuju emocije i empatiju i najzad imaju organe vrlo slične ljudskim, toliko da se oni mogu presađivati, ostaje ozbiljno pitanje etičnosti njihovog ubijanja.
Profesor Brus Vajtlo sa Kraljevske škole za veterinu sa Univerziteta u Edinburgu o tom pitanju za „Gardijan“ zaključuje: „U svetu u kom nemamo dovoljno organa za presađivanje, zbog čega ljudi umiru, dobrodošlo je sve što može povećati njihov broj.“