Уз драматичне вести о серији упорних земљотреса у Македонији, Елементаријум истражује колика је снага земљотреса који погађају регион
Текст: Никола Здравковић
У недељу, 11. септембра, у 15 часова и 10 минута, Скопље је погодио земљотрес који је, према подацима Републичког сеизмолошког завода у Београду, уздрмао престоницу Македоније снагом од 5,1 степени на Рихтеровој скали. То је био најјачи у низу земљотреса који су у претходних пар дана уздрмали Македонију. Последњи од преко 10 потреса десио се у среду, 14. септембра, у 1 сат и 32 минута после поноћи, са снагом од 3,0 Рихтера.
Иако су ови земљотреси значајно слабији од 6,9 степени, колико је био јак онај који је 1963. године разорио Скопље и однео више од 1000 живота, ретка појава да један регион у само пар дана погоди преко 10 потреса узбунио је грађане широм Македоније. Новински извештаји говоре о људима кји спавају на отвореном, а страх од земљотреса се прелио и у остатак региона, па домаћи медији данима пишу о ризицима од потресања тла.
Колика је заправо снага овако мерених потреса? Колика је на пример разлика између овонедељних 5,1 и оних разорних 6,9 из 1963. године?
Рихтерова скала је логаритамска, па ако поредите земљотресе по степенима, онда разлике између њих брзо расту. За сваки један степен, амплитуда потреса је 10 пута већа. Мало рачунања показује да је потрес из 1963. био око 63 пута јачи од оног који је погодио Скопље у недељу, односно скоро 8000 пута јачи од земљотреса снаге 3 у ноћи 14. септембра.
Степени уништења
Мада осетљивост на потресе варира, најслабији које људи могу да осете су око 3 степена, када почиње померање лустера и мањих предмета по кући. На 4 степена предмети почињу да падају са полица. Овакви земљотреси се често јављају и не изазивају озбиљније последице.
Приликом удара од 5 степени постоји опасност од озледа, мада су структурална оштећења зграда ретка. Већ на 5,5 Рихтера ствари постају нешто озбиљније – земљотрес ове снаге је заправо најјачи који се у Србији догодио у овом веку – у Краљеву 2011. године.
На 6 степени земљотрес постаје опасан по живот, посебно када се догађа у земљама попут наше, дакле ван јако трусних подручја, где нису развијене потребне животне и инжењерске навике. Овакви земљотреси су у нашем региону запамћени као велика разарања, попут земљотреса у Бања Луци крајем шездесетих година.
Седам степени је вероватно најгоре што може да се деси у нашем региону. По досадашњим мерењима, седам Рихтера достигли су само најјачи балкански земљотреси, који су изазвали бројне људске жртве. Два таква, Скопље из 1963. и разорни земљотрес у Црној гори 1979, обележили су југословенску еру.
Ако погледате мапе земљотреса које данас праве сеизмолошке институције широм света, видећете да су тако снажни земљотреси готово непојмљиви у остатку Европе. Разлог томе је што Европа лежи на релативно стабилној Евроазијској тектонској плочи, која се испод Медитерана судара са Афричком. Простор од Турске, источног Медитерана и Балкана до Италије најактивније је трусно подручје на нашем континенту. Међутим, у поређењу са другим деловима света, наши земљотреси су као лахор у односу на торнадо.
Наиме, земљотреси од 8 и више степени су ограничени на просторе великих тектонских сударања, као што је Пацифички ватрени прстен. Приликом потреса такве силине, зграде спашавају једино посебна инжењерска решења – или пука срећа.
Коначно, монструм од 9 и више степени, који се јавља искључиво у Ватреном прстену, и то једном у више деценија, уништава све пред собом. Технички, не постоји горња граница Рихтерове скале, мада су земљотреси снаге 10 и више степени незабележени.
Најснажнији земљотреси
Након Скопља 1963, који се сматрао најстрашнијом природном катастрофом у бившој Југославији, само пола деценије касније, догодио се још један снажан потрес. Потрес јачине 6 степени на Рихтеровој скали је у Бањалуци 27. октобра 1969. године усмртио 15 људи, а повредио преко 1000.
Уништио је многе јавне установе и паралисао функционисање града. Жртава је било мање него у Скопљу 6 година раније, између осталог и зато што је скупштина општине, забринута због мањег земљотреса који је погодио град ноћ пре, одлучила да 27. октобар буде нерадни дан.
Скопље ће се, нажалост, поновити. Земљотрес погађа црногорску и албанску обалу 15. априла 1979. године у раним јутарњим часовима. Епицентар је неколико километара од црногорске обале, између Бара и Улциња, а снага земљотреса достиже 7 степени. Погинула је 101 особа у Црној Гори, а 35 у Албанији, док је стотине историјских објеката широм јадранске обале било потпуно уништено.
Титула најјачег земљотреса икада забележеног припада земљотресу који је погодио јужну обалу Чилеа 1960. године. Снага му је била 9,5 степени на Рихтеровој скали; створио је цунамије који су усмртили више од 200 људи на удаљеним обалама Хаваја, Јапана и Филипина, прешавши скоро 20.000 километара Пацифичког океана.
Само су два земљотреса у овом миленијуму премашила бројку од 9 степени Рихтера. Један је 26. децембра 2004. године изазвао катастрофални цунами у Индијском океану који је однео преко 200.000 живота. Други се догодио близу јапанске обале 11. марта 2011. године, и директни је кривац за цунами који је довео до топљења нуклеарног реактора у Фукушими.
*Мапа горе приказује процене ризика од удара земљотреса у 95-годишњем периоду на територији Србије. Фотографија на врху приказује последњих 60 земљотреса које је у региону забележио Републички сеизмолошки завод, а фотографија у средини је забележена непосредно након земљотреса у Скопљу 1963. године