Uz dramatične vesti o seriji upornih zemljotresa u Makedoniji, Elementarijum istražuje kolika je snaga zemljotresa koji pogađaju region
Tekst: Nikola Zdravković
U nedelju, 11. septembra, u 15 časova i 10 minuta, Skoplje je pogodio zemljotres koji je, prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda u Beogradu, uzdrmao prestonicu Makedonije snagom od 5,1 stepeni na Rihterovoj skali. To je bio najjači u nizu zemljotresa koji su u prethodnih par dana uzdrmali Makedoniju. Poslednji od preko 10 potresa desio se u sredu, 14. septembra, u 1 sat i 32 minuta posle ponoći, sa snagom od 3,0 Rihtera.
Iako su ovi zemljotresi značajno slabiji od 6,9 stepeni, koliko je bio jak onaj koji je 1963. godine razorio Skoplje i odneo više od 1000 života, retka pojava da jedan region u samo par dana pogodi preko 10 potresa uzbunio je građane širom Makedonije. Novinski izveštaji govore o ljudima kji spavaju na otvorenom, a strah od zemljotresa se prelio i u ostatak regiona, pa domaći mediji danima pišu o rizicima od potresanja tla.
Kolika je zapravo snaga ovako merenih potresa? Kolika je na primer razlika između ovonedeljnih 5,1 i onih razornih 6,9 iz 1963. godine?
Rihterova skala je logaritamska, pa ako poredite zemljotrese po stepenima, onda razlike između njih brzo rastu. Za svaki jedan stepen, amplituda potresa je 10 puta veća. Malo računanja pokazuje da je potres iz 1963. bio oko 63 puta jači od onog koji je pogodio Skoplje u nedelju, odnosno skoro 8000 puta jači od zemljotresa snage 3 u noći 14. septembra.
Stepeni uništenja
Mada osetljivost na potrese varira, najslabiji koje ljudi mogu da osete su oko 3 stepena, kada počinje pomeranje lustera i manjih predmeta po kući. Na 4 stepena predmeti počinju da padaju sa polica. Ovakvi zemljotresi se često javljaju i ne izazivaju ozbiljnije posledice.
Prilikom udara od 5 stepeni postoji opasnost od ozleda, mada su strukturalna oštećenja zgrada retka. Već na 5,5 Rihtera stvari postaju nešto ozbiljnije – zemljotres ove snage je zapravo najjači koji se u Srbiji dogodio u ovom veku – u Kraljevu 2011. godine.
Na 6 stepeni zemljotres postaje opasan po život, posebno kada se događa u zemljama poput naše, dakle van jako trusnih područja, gde nisu razvijene potrebne životne i inženjerske navike. Ovakvi zemljotresi su u našem regionu zapamćeni kao velika razaranja, poput zemljotresa u Banja Luci krajem šezdesetih godina.
Sedam stepeni je verovatno najgore što može da se desi u našem regionu. Po dosadašnjim merenjima, sedam Rihtera dostigli su samo najjači balkanski zemljotresi, koji su izazvali brojne ljudske žrtve. Dva takva, Skoplje iz 1963. i razorni zemljotres u Crnoj gori 1979, obeležili su jugoslovensku eru.
Ako pogledate mape zemljotresa koje danas prave seizmološke institucije širom sveta, videćete da su tako snažni zemljotresi gotovo nepojmljivi u ostatku Evrope. Razlog tome je što Evropa leži na relativno stabilnoj Evroazijskoj tektonskoj ploči, koja se ispod Mediterana sudara sa Afričkom. Prostor od Turske, istočnog Mediterana i Balkana do Italije najaktivnije je trusno područje na našem kontinentu. Međutim, u poređenju sa drugim delovima sveta, naši zemljotresi su kao lahor u odnosu na tornado.
Naime, zemljotresi od 8 i više stepeni su ograničeni na prostore velikih tektonskih sudaranja, kao što je Pacifički vatreni prsten. Prilikom potresa takve siline, zgrade spašavaju jedino posebna inženjerska rešenja – ili puka sreća.
Konačno, monstrum od 9 i više stepeni, koji se javlja isključivo u Vatrenom prstenu, i to jednom u više decenija, uništava sve pred sobom. Tehnički, ne postoji gornja granica Rihterove skale, mada su zemljotresi snage 10 i više stepeni nezabeleženi.
Najsnažniji zemljotresi
Nakon Skoplja 1963, koji se smatrao najstrašnijom prirodnom katastrofom u bivšoj Jugoslaviji, samo pola decenije kasnije, dogodio se još jedan snažan potres. Potres jačine 6 stepeni na Rihterovoj skali je u Banjaluci 27. oktobra 1969. godine usmrtio 15 ljudi, a povredio preko 1000.
Uništio je mnoge javne ustanove i paralisao funkcionisanje grada. Žrtava je bilo manje nego u Skoplju 6 godina ranije, između ostalog i zato što je skupština opštine, zabrinuta zbog manjeg zemljotresa koji je pogodio grad noć pre, odlučila da 27. oktobar bude neradni dan.
Skoplje će se, nažalost, ponoviti. Zemljotres pogađa crnogorsku i albansku obalu 15. aprila 1979. godine u ranim jutarnjim časovima. Epicentar je nekoliko kilometara od crnogorske obale, između Bara i Ulcinja, a snaga zemljotresa dostiže 7 stepeni. Poginula je 101 osoba u Crnoj Gori, a 35 u Albaniji, dok je stotine istorijskih objekata širom jadranske obale bilo potpuno uništeno.
Titula najjačeg zemljotresa ikada zabeleženog pripada zemljotresu koji je pogodio južnu obalu Čilea 1960. godine. Snaga mu je bila 9,5 stepeni na Rihterovoj skali; stvorio je cunamije koji su usmrtili više od 200 ljudi na udaljenim obalama Havaja, Japana i Filipina, prešavši skoro 20.000 kilometara Pacifičkog okeana.
Samo su dva zemljotresa u ovom milenijumu premašila brojku od 9 stepeni Rihtera. Jedan je 26. decembra 2004. godine izazvao katastrofalni cunami u Indijskom okeanu koji je odneo preko 200.000 života. Drugi se dogodio blizu japanske obale 11. marta 2011. godine, i direktni je krivac za cunami koji je doveo do topljenja nuklearnog reaktora u Fukušimi.
*Mapa gore prikazuje procene rizika od udara zemljotresa u 95-godišnjem periodu na teritoriji Srbije. Fotografija na vrhu prikazuje poslednjih 60 zemljotresa koje je u regionu zabeležio Republički seizmološki zavod, a fotografija u sredini je zabeležena neposredno nakon zemljotresa u Skoplju 1963. godine