Непал најавио прво самостално мерење Монт Евереста како би доказао да је овај врх виши но што показује кинеска рачуница
Текст: Анђела Мрђа
Најчешће се проналазе подаци према којима је највиши врх на свету Монт Еверест висок 8848 метара. Међутим, две земље између којих се простире и које овај врх дели, Непал и Кина, односно Аутономна Покрајина Тибет, непрестано се споре око његове тачне висине. Док Кинези при мерењу не рачунају снежни покривач и узимају у обзир само камену базу, Непал се залаже за свеобухватно мерење. Тако се Кинези више од деценије држе резултата свог последњег мерења, рађеног 2005. године, према ком се сам врх налази на 8844 метра, док се у међувремену Непал спрема за своје прво самостално мерење у историји планирано за 2018. годину, којим би још једном потврдио висину од 8848. метара.
За становнике сиромашног Непала овај догађај нема само туристички већ и велики национални значај, јер се тачна висина Монт Евереста сматра делом националног поноса, с обзиром на то да су за његово мерење потребни тим великих стручњака и научника, прецизна технологија и знатна финансијска средства. Па ипак, не тако занемарљиву улогу у обе земље играју и туризам и економија, којима Хималаји из године у годину све више доприносе.
Наиме, Непал и Тибет се непрестано боре да привуку што већи број планинара који би у поход кренуо са њихове стране. Сваке године групе најиздржљивијих и спремнијих из целог света крену у овај подухват што становницима ових сиромашних крајева доноси значајне приходе. Један од разлога због ког се планинари широм света све чешће одлучују за непалску страну јесте и тај што ова земља узима већу званичну висину врха за национални стандард од Кине, те је и у сертификатима алпиниста записано значајних 8848 метара.
Поред тога, освајање Монт Евереста се сматра једним од највећих постојећих тестова физичке и психичке издржљивости, па они који се упусте у овако екстреман подухват желе што прецизније мерење свог успеха. Како је Кина у последње време све незадовољнија видним падом броја планинара који у освајање крећу са њене, северне стране, неретка су спорења са непалским званичницима. Тако се Непал недавно жалио на притиске које Кина врши на Катманду и Међународну планинарску федерацију да признају званичну висину врха Кине.
У нади да ће спор решити једном заувек, једна од најсиромашнијих азијских земаља, чије становништво и даље претежно живи од пољопривреде, Република Непал, решила је да уложи огромна средства да изврши своје прво самостално мерење. У том походу веома је важно учешће међународно признатих стручњака и научника како би национални стандард постао широко прихваћена чињеница. Ипак, Непал овај пут настоји да ограничи учешће страних научника и докаже своју компетентност у решавању овог питања од великог националног значаја, за шта ће бити потребно да издвоји скоро 250.000 долара.
Поред Непала, још једна земља најавила је понављање мерења. Како Си-Ен-Ен наводи, група индијских стручњака решила је да поново измери висину Монт Евереста након што су подаци са једног сателита пробудили сумњу да се врх смањио за читав метар после јаког земљотреса који је 2015. године погодио Непал. Док непалски званичници најављују да ће мерење обавити најсавременијим методама, група индијских научника планира да за ову прилику искористи комбинацију модерног GPS-а и старог метода триангулације.
Како се мери планински врх?
Када су 1856. године Британац Џорџ Еверест, по ком је врх добио данашњи назив, и тим индијских математичара први пут измерили врх Хималаја и тако открили највишу тачку на свету, коришћен је метод триангулације. Наиме, овим геодетским поступком се позиција неке тачке утврђује на основу мерења неколико већ познатих тачака растојања. Тако су и они врх испитивали са више позиција чија им је удаљеност у односу на планину била позната.
Потом су измерили вертикални угао између врха Евереста и свог хоризонта. Да би израчунали стварну надморску висину планине, морали су најпре да знају висину на којој су се сами налазили. Познајући сада углове и растојања, на основу тригонометријских закона измерили су висину саме планине у односу на своје позиционе тачке. Ово је дуго био метод којим су пре постојања GPS-а мерена већа растојања. Њиме је још грчки филозоф и математичар Талес мерио висине пирамида. Но, данас је захваљујући глобалном систему за навигацију читав поступак далеко једноставнији и прецизнији.