Најновија студија показује да једногодишње бебе које често комуницирају са родитељима или старатељима користећи контакт очима и вокализацију, имају већу вероватноћу да развију боље језичке вештине до навршене друге године
Текст: Ивана Николић
Истраживачи са неколико британских универзитета, предвођени доктором Едом Донеланом са Универзитета Шефилд, посматрали су вокализације, гестове и погледе дванаестомесечних беба, као и одговоре њихових неговатеља. У студији објављеној у часопису Developmental Science аутори тврде да су контакт очима и гласовно изражавање од великог значаја за будући вокабулар детета.
Зато истраживачи кажу да резултати студије треба да охрабре родитеље и старатеље да посвете више пажње сваком покушају беба да комуницирају пре него што могу да користе речи, и да на те покушаје увек одговоре.
„Овакве ствари никада раније нису посматране у оквиру исте анализе“, каже Донелан.
Како би измерили интеракције, истраживачи су снимали бебе и родитеље или старатеље код куће и замолили их да се играју као што то и иначе раде.
„Онда смо понели те снимке на Универзитет и врло детаљно кодирали шта се дешава. Обраћали смо пажњу сваки пут када новорођенче изговара нешто, или гестикулира, и кодирали све одговоре њихових неговатеља“, каже професор Мишел Мекгилион са Универзитета у Ворвику.
Неговатељи су потом испунили упитник о томе да ли њихова деца могу да изговоре одређене речи које се односе на животиње, свакодневну рутину и храну. Истраживачи су користили статистичке моделе и на крају установили да је најбољи предиктор речника у узрасту од две године управо однос једногодишње бебе и родитеља, односно старатеља: важно је да бебе користе вокализације гледајући у лице својих неговатеља. Користи су чак и веће када би бебе добиле неку повратну информацију од неговатеља, каже тим др Донелана.
Статистика је показала да у узрасту од 19 месеци деца у просеку користе око 100 речи. Међутим, деца која су имала горепоменуту интеракцију у узрасту од око једне године, са 19 месеци су у просеку знала око 30 речи више од својих вршњака.
„Ово нам говори да бебе покушавају да комуницирају и пре него што изговоре своје прве речи. Када то раде, оне пружају неговатељима прилику да им одговоре, а када ови то ураде, чини се да се учење речи побољшава“, каже Донелан.
Мекгилион се нада да ова студија може да охрабри сличне студије у различитом старосном узрасту детета. „Ово је тренутак у развоју детета у првој години живота, али деца стално расту и мењају се, исто као и њихово понашање. [Било би занимљиво] поново погледати овакве врсте понашања у другој години живота да бисте видели шта се тамо дешава“, закључује Мекгилион.