„Пре много времена, четири гиганта су стигла у југоисточну Аустралију. Док су три кренула ка друим крајевима континента, један је одлучио да остане баш на том месту. Убрзо се његово тело претворило у вулкан по имену Баџ Бим, а његови зуби су постали лава коју је вулкан избацивао.“
Ово је прича која потиче од абориџинског племена Гандићмара на југозападу Викторије у Аустралији, а за коју се сада сматра да, ипак, има упоришта у реалности. Наиме, установљено је да су пре око 37.000 година Баџ Бим и други оближњи вулкан настали кроз брзи низ ерупција, откривају нови налази, који указују да је ова легенда можда најстарија икад испричана прича.
Шон Улм, археолог са Универзитета Џејмс Кук, који није био укључен у рад на истраживању, каже да она отвара веома провокативна питања: „Занимљиво је да размишљамо о тим традицијама као о нечему што траје десетинама хиљада година.“ Ипак, упозорава Улм, а придружују му се многи стручњаци, треба бити веома опрезан, јер се верује да ниједна друга прича није преношена толико дуго усменим путем.
Са друге стране, тим који је радио на недавно објавеној студији Early human occupation of southeastern Australia: New insights from 40Ar/39Ar dating of young volcanoes, верује да је изненадна ерупција заиста оставила велики утисак на становништво, које је, заузврат, измислило причу о четири дива. Није јасно колико дуго су Гандићмаре живеле у југозападном делу данашње аустралијске државе Викторије, а све до сада најстарији прихваћени докази о људској „окупацији“ овог подручја нису стари више од око 13.000 година. Геолошкиња Ерин Мачан са Универзитета у Мелбурну каже да су током 1940-тих археолози пријавили проналазак камене секире у близини древног вулкана Тауер Хил у истом региону. Секира показује да су људи на том подручју живели и пре ерупције, јер је она пронађена закопана испод вулканских стена. Мачан и њен тим су датирали те стене и стене са некадашњег вулкана Баџ Бим, неких 40 километара северозападно. Метод који су користили сугерише да су оба вулкана настала пре око 37.000 година, као и да оба изгледају као да су одједном нарасла ни од чега до врхова који имају неколико десетина метара. Управо су ерупције ова два вулкана могле да утичу на становнике да измсиле приче о њима, тврде истраживачи из тима у чланку објављеном почетком фебруара у часопису Geology.
Иако у наредним годинама није било других великих вулканских ерупција у том подручју које су могле да инспиришу настанак прича о четири дива, Мачан каже да њен тим не инсистира на томе да је ова абориџинска прича заиста толико стара – па и најстарија – на свету.
Иначе, абориџинске приче већ се убрајају у оне настарије познате. Патрик Нан, географ са Универзитета Саншајн Кост у Аустралији, био је коаутор једног истраживања из 2015. у којем се наводи да је чак 21 заједница широм Аустралије независно „одржавала у животу“ приче о епизодама подизања нивоа мора које је потопило делове обале. Нан каже да би ове приче могле да буду старе 7000 година – односно, пет пута млађе од абориџинске приче о дивовима од којих је настао вулкан.