Da li verujete kako je za sve kriv HAARP? Šta su nam, u uslovima okrutne prirodne katastrofe, bestidno podvalili teoretičari zavere?

Tekst: Slobodan Bubnjević

Istražite više o Harpu

Čovek doziva kišu. Pleše oko vatre. Duboko u šumi, namazan biljnim uljima, daje sebi ritam udaraljkom i dok igra, ponavlja i ponavlja jednosložne mantre. Klati se napred, ekstatično podiže pogled ka oblacima. Baca udarljku u vatru, varnice poleću ka nebu.

Drugi takođe doziva kišu. U zemlju je posadio metalni štap. Duboko u šumi, u belom mantilu, sa zaštitnim rukavicama, spaja sa štapom jednostavno električno kolo i gleda ka oblacima. Kroz zavojnicu može da propusti električni napon i štap će raditi kao antena. Pritiska prekidač, električni talasi poleću ka nebu.

Da li bilo koji od ove dvojice zaista može da dozove kišu? Ako kiša slučajno padne, a potom lije danima, da li ćete poverovati kako se to dogodilo jer je primitivni vrač uspeo u svom naumu? Uspeo je, izveo je svoj obred i kiša pada, ali sasvim jasno – kiša ne pada zbog njega. To su dva sasvim nepovezana fenomena, ritualno dozivanje kiše i atmosferske padavine. Šta je drugačije u slučaju sa naučnikom ili inženjerom koji postavlja antenu?

Prirodna potreba da se pronađe krivac za strašnu nesreću koja je u maju 2014. zadesila Srbiju podstakla je širenje informacije kako je nepogodu, kiše i poplave,  izazvala antena postavljena u Srbiji u okviru američkog projekta poznatog po akronimu HAARP.

Ne zna se više kako je priča nastala. Velika prirodna nesreća koja je pogodila Srbiju bila je praćena pravom informacionom burom na društvenim  mrežama. Talas solidarosti koji je zahvatio region širio se najpre na ovaj način, ali, nažalost – društvene mreže su donosile i glasine, panične vesti i teorije zavere. Između ostalog, i Harp.

Reč je o postrojenju na Aljasci, grupi od 180 antena velike predajne snage koje emituju uzan snop radio-signala u frekventnom opsegu od 2,8 do 10 MHz. Ovo postrojenje je napravljeno sa istraživačkim ciljem da antene deluju na jonosferu (iznad 70 km), što je svakako daleko iznad troposfere, odnosno onog dela atmosfere gde se formiraju cikloni i odakle dolaze padavine (oko 10 km).

Kao i u svakoj prijemčivoj teoriji zavere, u Srbiji zaista postoje antene koje služe sličnim istraživanjima jonosfere – jedan takozvani VLF prijemnik postavljen je na Institut za fiziku. Zapravo, VLF antena ne emituje ništa, ona je samo prijemnik. Jasno je da takva antena nikako ne može da utiče na padavine, isto onako kao što to ne uspeva ni obrednom ognjištu. Zašto bi, uostalom, to uspelo i ako neko upotrebi 180 antena? Ako bi Ministarstvo odbrane SAD iz nekog uvrnutog razloga platilo 180 druida ili indijanskih vračeva da dozivaju kišu, da li biste lako poverovali kako su oni odgovorni za poplave?

Šta se, nekad, negde, skrilo iza? Istražite više kroz Metahronike…

Istini za volju, veliki broj druida koji bi potpalili snažne vatre mogao bi u jednom slučaju da utiče na količinu padavina. Ako bi uspeli da potpale takav oganj i spaljuju ogromne količine fosilnih materijala, uporedive sa onim koje je čovečanstvo sagorelo u poslednja dva veka, to bi pokrenulo nekakav efekat.

Toliko sagorevanje izazvalo bi ogromnu emisiju CO2 gasa, kratkotalasni Sunčevi zraci ne bi napuštali atmosferu i značajno bi je zagrejali,  atmosfera bi zarobila veću energiju, klimatski ekstremi bi postali češći i snažniji, te bi na pojedinim mestima snažna kiša, praćena poplavama, padala svako malo. U svemu tome lako bismo primetili kako se kišni ples oteo kontroli. Uz to, ironije li, jedva da bi iko regovao da ga zaustavi. Isto onako kao što malo ko brine o globalnom zagrevanju.

 

ISTRAŽITE VIŠE…

U specijalnom naučnopopularnom feljtonu, Elementarijum objašnjava zašto naučni projekat pod nazivom HAARP nije ni u kakvoj vezi sa izuzetno obilnim padavinama i katastrofalnim poplavama koje su u maju 2014. pogodile Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Slobodan Bubnjević: Kišni ples

Marija Nikolić: Šta je Harp?

Nevena Grubač: Harp i jonosfera

Tijana Marković: Vremenska prognoza

 

podeli
povezano
Tvorac Sretenjskog ustava
Asteroid Dejvid Bouvi