RAZGOVOR S POVODOM: Dr Vladimir Srećković, Institut za fiziku Beograd
Tekst: Nevena Grubač
Istražite više o Harpu…
Tokom katastrofalnih poplava koje su u maju 2014. pogodile Srbiju, kroz društvene mreže i tabloide se raširila pogubna zabluda kako je do ove velike nesreće došlo zbog američkog istraživačkog projekta HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program), kao i zbog antene za koju će se ispostaviti da je postavljena na Institutu za fiziku.
Poslednjih dana, sve veći broj autora je počeo da raskrinkava ovu temu, isprva na blogovima, a potom i u konvencionalnim medijima. U pokušaju da osvetlimo šta je Harp zapravo, razgovaramo sa dr Vladimirom Srećkovićem, istraživačem sa Instituta za fiziku Beograd, koji je odgovorio na neka od najvažnijih i najčešće postavljanih pitanja.
ELEMENTARIJUM: Šta je HAARP ?
DR VLADIMIR SREĆOVIĆ: HAARP postrojenje je izgrađeno u Gakoneu na Aljasci, SAD, u cilju istraživanja jonosfere. Jonosfera je deo atmosfere u kojoj se nalaze slobodni elektroni i joni i prostire se od 60 do 1000 km visine. Transmiteri (ukupno ih ima 180) zajedno sa vertikalno usmerenim antenama emituju uzan snop radio-signala u frekventnom opsegu od 2,8 do 10 MHz i velike predajne snage. Napajanje transmitera se vrši iz posebne elektrane i po unapred utvrđenim planovima.
Da li HAARP ikako može da utiče na padavine i klimu?
Odgovor je jasan – HAARP postrojenje ne utiče na klimu. Radio-signali emitovani u gore pomenutom frekventnom opsegu (dejstvo HAARP-a) imaju takve osobine da se njihova energija ne apsorbuje u troposferi (~10km) ili stratosferi. A upravo u ove dve oblasti atmosfere se stvaraju uslovi koji određuju vreme na Zemlji. Elektromagnetska interakcija (pod dejstvom HAARP -a) dešava se u oblasti veoma malog pritiska iznad 70 km, odnosno interakcija se odvija u jonosferi, a ne u troposferi ili stratosferi.
Koliko dugo se mogu održati promene nastale u toku HAARP eksperimenta?
Jonosfera je turbulentni medijum i pod dominantnim uticajem Sunca, tako da se veštačkim putem nastale promene u jonosferi brzo razrušavaju. Zavisno od toga na kojoj su visini izazvane veštačke promene u jonosferi, njihovo se postojanje ne može detektovati duže od nekoliko sekundi do deset minuta.
Zašto je jonosfera značajna?
Komunikacioni sistemi koriste radio-talase visokih frekvencija (HF Hight Frequency), pomoću kojih se održavaju veze između brodova i službi na obali, transokeanskih radio-veza između aviona i aerodroma, odnosno kontrole leta, i pokretnih radio-sistema za održavanje veze između neke udaljene oblasi i nekog centra, svi rade na principu odbijanja radio-talasa od jonosfere, procesa koji je stalno zastupljen kod prostiranja nepovršinskog talasa.
Kakva je praktična primena istraživanja jonosfere?
U komunikaciji sa vojnim satelitima i navigacionim sistemima kao što je GPS (Gobal Position System), koriste se radio-signali mnogo viših frekvencija. U ovim uslovima radio-signal prolazi kroz jonosferu. Performanse ovih sistema mogu biti negativno poremećene dešavanjem određenih procesa u jonosferi, kao što su scintilacija, feding i Faradejeva rotacija. Istraživanja pomoću HAARP sistema su od velike koristi u proučavanju karakteristika ovakvih procesa u jonosferi (za vojne svrhe pre svega).
ANTENA U BEOGRADU?
Jedna od meta nedavnih spekulacija na temu eksperimenata čiji su efekti, između ostalog, i kontrola klime, bila je i svojevrsna antena Instituta za fiziku Beograd. Ova antena se u više navrata poistovećivala sa spornim HAARP projektom . U pitanju je takozvani VLF prijemnik. Zapravo, VLF antena ne emituje ništa. Ona radi u oblasti kiloherca, dakle u opsegu nižih frekvencija, prima signale koje emituju druge stanice koje se nalaze širom sveta (a služe za navođenje brodova, podmornica itd.), i analizira ih. U svetu postoji na stotine VLF prijemnika, a mnogi od njih se koriste u školskim sistemima zemalja čitave planete, pa tako i učenici iz Hrvatske rade na jednoj od njih.
Više od 20 godina nakon starta, po završetku svih istraživanja i pošto je predviđeni fond potrošen, naučnoistraživački program sa Aljaske se gasi.
VLF antena na Palner stanici, Antarktik
ISTRAŽITE VIŠE…
U specijalnom naučnopopularnom feljtonu, Elementarijum objašnjava zašto naučni projekat pod nazivom HAARP nije ni u kakvoj vezi sa izuzetno obilnim padavinama i katastrofalnim poplavama koje su u maju 2014. pogodile Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Slobodan Bubnjević: Kišni ples
Marija Nikolić: Šta je Harp?
Nevena Grubač: Harp i jonosfera
Tijana Marković: Vremenska prognoza