Да ли су компјутери заиста толико паметни, или се само уверљиво претварају?
Текст: М. В., С. Б.
Уколико би машина могла да уверљиво симулира интелигентан разговор, да ли то нужно значи да га и разуме?
Ово питање иницирало jе и данас атрактиван мисаони експеримент америчког филозофа Џона Серла. У експерименту из 1980. године названом „Кинеска соба“, Серл jе замислио себе како у jедноj просториjи, опонашаjући рачунар, извршава некакав програм.
Таj програм симулира понашање човека коjи говори на кинеском, и коjи опонаша човека коме jе кинески jезик матерњи. Испред просториjе у коjоj jе Серл налазе се људи коjи му под врата убацуjу папире са кинеским словима, а он, иако му то изгледа као некакав швракопис, захваљуjући програму успева да им одговори на питања с папира на савршеном кинеском.
Да ли машина буквално разуме кинески или само симулира способност да разуме кинески? Ова прва позициjа била би, како jе Серл закључио, „jака вештачка интелигенциjа“, док jе друга „слаба вештачка интелигенциjа“.
Серл се онда запитао и да ли вештачка интелигенциjа заиста постоjи, уколико компjутер само захваљуjући одговараjућем програму наводно разуме и може да мисли. Ако Серл не разуме кинески, а говори га, то би онда требало да значи да ни компjутер не разуме то што ради. Серл jе закључио да рачунар нема ни ум ни способност разумевања, без обзира на то колико интелигентно делуjу његови одговори или понашање.
Програм, према Серлу, не ствара ум, нити jе довољан за ум.
ИДЕЈЕ
Колико далеко стиже једна добра идеја? Ко је до ње први дошао? Зашто и како је постала тако распрострањена у свакодневици? Сазнајте више о малим стварима које су промениле свет.
Истражите текстове из рубрике ИДЕЈЕ.