Tворац култног серијала Космос Карл Сеган, заправо није добио признање научног ауторитета иако је научио свет да разуме језик науке
Текст: Невена Грубач
Постоjе људи коjи jедино желе да гледаjу свет како учи, каже популарна слика са интернета, а са фотографиjе се смеше паметне очи наjвећих популаризатора науке коjи су живели. И заиста, кариjере и животи коjи су посвећени промоциjи знања не могу бити потрошени улудо.
У ушима оних коjима jезик науке преводе модерни Би-Би-Си документарци, са специjалним ефектима коjи стоjе раме уз раме са научнофантастичним филмовима, а где наjновиjе и смеле теориjе интерпретираjу гласови популарних глумаца, звонко одјекуjу топла имена Нилa де Граса Таjсона, Браjана Кокса, Мичио Какуа, Стивена Хокинга.
Генерациjе деце чиjе jе одрастање текло паралелно са одрастањем поjма популаризациjа науке, ипак памте друго име.
Карл Сеган jе у домове света донео сериjал Космос, усадио у неброjена срца љубав према звездама, обjаснио jе високу температуру на површини Венере, посматрањем Марсових олуjа закључио о његовоj атмосфери, написао преко 600 научних радова и чланака, као и преко 20 књига, и допринео истраживању живота ван Земље више него било коjи његов савременик.
Упамћен jе првенствено као визионар и као бранилац рационалног и методичног научног размишљања. Његова наjвећа амбициjа била jе потпуно разумевање универзума и Земљиног места у њему, као и да другима пренесе лепоту усхићења коjе са собом доноси научно откриће. Сеган jе био учитељ у суштинском смислу те речи, научник коjи jе jезик свемира превео на jезик поезиjе и обратио се лично свакоj особи коjа би пожелела да га проговори.
Пионир у Космосу
Рођен 1934, Сеган jе одрастао у Бруклину, у америчкоj држави Њуjорк. Аналитички ум jе наследио од маjке, коjа се након Првог светског рата борила са екстремним сиромаштвом, а машту и надахнутост од оца, емигранта из данашње Украjине, коjи jе походио Америку у добро познатоj потрази за сном. У касниjим данима, када jе већ био познати научник, jедан од његових биографа jе записао:
…Моjи родитељи нису били научници. Нису знали готово ништа о науци. Међутим, како су ме непрестано излагали и скептицизму и чудима, научили су ме оним начинима размишљања коjа нелако коегзистираjу, а круциjална су за научни метод.
Мада jе сасвим извесно да би ум попут Сегановог пронашао инспирациjу и на неком другом месту, оно што jе био окидач за његову фасцинациjу науком била jе посета чувеноj Светскоj изложби у Њуjорку 1939. Тада jе имао четири године и главу препуну утисака. Сећао се научних експоната коjи су деловали као магиjа; jер како jе могуће да се тон претвори у слику, а светлост у буку?! Био jе очаран осцилоскопом, звучном виљушком и фотоелектричном ћелиjом, и касниjе jе причао о томе како jе био затечен сазнањем да jе свет препун чуда о коjима ниjе ни сањао.
Често је препричавао свој први сусрет са књигом о звездама. Када је исту затражио од библиотекарке у Бруклину, добио је књигу о познатим личностима, глумицама и певачима. Демонстративно се вратио назад, и нагласио да то нису звезде на које је мислио. Библиотекарка се насмешила и донела му другу књигу, овога пута праву – магичну књигу о магичним световима универзума.
Радознало дете jе убрзо постало студент Универзитета у Чикагу, где jе завршио основне студиjе, али и докторат из астрономиjе. Наредне две године посветио jе изучавању биологиjе на Берклиjу и Стенфорду, након чега jе почео да ради као асистент на Харварду, на Катедри за астрономиjу. Убрзо затим одлази на Корнел универзитет, где добиjа положаj сталног професора астрономиjе и управника Лабораториjе за планетарна истраживања. На Корнелу jе радио све до последњих дана свог живота.
Како jе био обучаван и на пољу астрономиjе и биологиjе, Сеган jе постао jедан од креатора две нове научне дисциплине – планетарних наука и астробиологиjе. Без обзира на то што jе упамћен пре свега као популаризатор, био jе врстан научник, што му jе наjвише помогло да га свет прихвати као званичног заговорника науке. Говорио jе да има привилегиjу да буде део jедине генерациjе коjа jе одрастала у време када су планете и њихови сателити престалии да буду само бледе мрље на небу, а постале прави, независни светови са богатом геолошком, а можда чак и биолошком историjом.
Поздрав од деце планете Земље
И поред скептицизма коjи jе неговао и промовисао, Сеган jе више пута размишљао о могућности живота на Венери, Марсу, Jупитеру или чак Месецу, али увек у оквиру здравог резона и реалне могућности. Његова фасцинациjа астробиологиjом и жеља за истраживањем и откривањем нових светова, довеле су до тога да jе постао jедан од оснивача чувеног SETI програма, поред Френка Дреjка, креатора Дреjкове jедначине, за коjу се мислило да може да нам помогне да израчунамо математичку вероватноћу за постоjање технолошки развиjених цивилизациjа у космосу.
SETI (Search for Еxtraterrestrial Intelligence) jе име програма коjи укључуjе низ активности коjе се баве потрагом за ванземаљском интелигенциjом, али на темељу конвенционалне науке и научног метода. Jедна од наjпознатиjих активности, описана и у Сегановоj чувеноj књизи и истоименом филму Контакт, представља анализу електромагнетног зрачења из свемира, снимљеног радиo-телескопима, у потрази за вештачким сигналом коjи би засигурно потицао од интелигентне цивилизациjе. SETI проjекат jе дуго финансирала америчка влада, али jе током последњих година био приморан да се окрене приватном сектору и финансирању из приватног капитала, као и помоћи волонтера широм планете.
Сеган jе био и водећи научни консултант у НАСА, коjа га jе током златног космичког доба (1960–1990) укључила у тимове коjи су водили сонде попут Маринера 2, Маринера 9, Викинга, Галилеа и Воjаџера; ове летелице су се храбро упутиле ка унутрашњим и спољашњим планетама Сунчеве породице и послале назад на Земљу револуционарне податке. Огроман допринос коjи jе дао истраживању Сунчевог система, крунисан jе привилегиjом да буде креатор прве физичке поруке одаслане у свемир ка цивилизациjама коjе би jе некада могле наћи и преслушати.
Летелице Пионир 10 и 11, лансиране 1972, односно 1973. године, понеле су са собом позлаћене алуминиjумске плоче коjе садрже поруке са Земље, записане универзалним jезиком науке и уметности, а намењене су ушима и очима, уколико их имаjу, оних коjи би их пресрели. На плочама су цртежи мушкарца и жене, приказани у размери са самом летелицом, заjедно са податком о положаjу Земље у Сунчевом систему, шематским приказом хиперфине транзициjе молекула водоника, наjзаступљениjег елемента у свемиру и jош неколико детаља.
Мада одаслана у свемир 1977, летелица Воjаџер jе због своjе технолошке супериорности успела да престигне Пионир 10 и сада jе jедина сонда направљена људском руком коjа jе напустила подручjе Сунчевог система. Воjаџер не путуjе сам. Он носи jош компликованиjу и финиjу поруку становницима свемира коjи желе да jе чуjу.
Сеган jе био на челу тима коjи jе дизаjнирао и чувену Воjаџерову златну плочу, поруку романтично названу Поздрав од деце планете Земље. Воjаџер jе звездама понео своjеврсну временску капсулу. У њоj се налази 116 фотографиjа коjе би требало да илуструjу биодиверзитет наше планете, затим су ту звуци ветра, грома, животиња, песма птица и китова, музичка дела различитих култура и из различитих доба, поздрави на 55 различитих античких и модерних jезика… Пошто jе цртеж нагих тела мушкарца и жене са Пионирове плакете изазвао негодовање, Воjаџер jе понео само силуете људског пара. Плоча садржи и jедноствано упутство за руковање и репродукциjу.
Политика науке
Временом, почев од неколико чланака за „Националну географиjу“, па преко краћих гостовања на телевизиjи, Сеган jе полако постаjао омиљени говорник науке. Његове књиге, са Змаjевима раjа на челу, за коjу jе добио Пулицерову награду, уврстиле су га међу наjбоље научне писце света. Ушао jе у телевизиjску продукциjу са сериjалом Космос: Лично путовање, култном научнопопуларном емисиjом коjа jе оборила све рекорде гледаности свог жанра, добила две Еми и jедну Хуго награду, и 34 године касниjе и даље ужива невероватну популарност. Пратећа, истоимена књига била jе читавих 70 недеља на листи наjпродаваниjих „Њуjорк таjмса“, учинивши Сегана богатим. Космос jе ове године доживео и своj наставак, своjеврсни омаж оригиналноj сериjи, овога пута са Нилом де Грасом Таjсоном као водитељем.
Карл Сеган jе несумњиво постао славна личност и, по његовим биографима, његове академске обавезе почеле су да плаћаjу цену славе. Сувише заузет око идеjе да масовне медиjе употреби у корист науке и да популаризациjу доведе на jош виши ниво, начинивши од телевизиjе наjвећу учионицу на свету, почео jе да отказуjе предавања на факултету, а неки од његових студената су били приморани да потраже нове менторе. Пристизале су жалбе од колега, а jавили су се и напори да се његова лабораториjа измести из зграде Корнел универзитета.
Након снимања Космоса, Сеган се вратио на Корнел и 1992. био номинован за чланство у Националноj академиjи наука. Мада jе било потпуно jасно да конкретна научна достигнућа и броj обjављених радова нису довољни да би научник добио ово престижно и елитно чланство, многе колеге су биле уверене да jе Сеган био више него заслужено кандидат. Његова посвећеност jавном разумевању науке, друштвени рад, сарадња са владом и публицитет, морали су бити довољни да му осигураjу титулу академика. Ипак, чинило се да ће овог пута управо његова сопствена слава да стане на пут научном признању, и Сегану jе чланство одбиjено већином гласова. Непопуларност код његових стариjих колега, коjу jе стекао због активног присуства у медиjима, коштала га jе места у Националноj академиjи наука.
Две године касниjе, иста академиjа доделила му jе медаљу за jавна достигућа; потпуно иронично, с обзиром на то да су разлози коjи су се могли чути за одбиjање његовог чланства лежали управо у превеликом публицитету. Сама награда ниjе могла да надомести лични пораз коjи jе Сеган доживео. С друге стране, штета jе већ била начињена, jер jе одлуком научног ауторитета да му се не одобри улазак у Академиjу, његов научни кредибилитет већ био озбиљно нарушен. Одлука Академиjе навела jе свет да се запита да ли jе добро одлучио када jе одабрао Сегана за говорника науке.
Популарност коjу jе стекао се ниjе први, нити jедини пут обила о Сегана при номинациjи за чланство у Академиjи. Много година раниjе, тачниjе 1967, Сеган jе радио на Харварду као асистент. Када jе изразио жељу за сталним професорским намештањем, његов предлог jе одбиjен, а колеге су образложиле ову одлуку тиме што jе Сеганово учестало поjављивање на телевизиjи заправо самопромоциjа.
Ипак, политика науке никада ниjе успела да порази невероватни Сеганов ентузиjазам. Без обзира на то што га стариjе колеге са Академиjе нису прихватиле, и што му jе Харвард одбио место сталног професора, остаjе чињеница да jе Сеган за науку учинио више него што би њему лично припадање таквим институциjама могло донети.
Милиjарде и милиjарде
Фраза коjа се више него ишта друго везуjе за Сегана, милиjарде и милиjарде (billions and billions), заправо jе продукт популарне културе. Сеган ову фразу никада ниjе изговорио, мада jе нешто слично речено у jедноj од 13 епизода Космоса (billions upon billions).
Иза Сегана остале су генерациjе надахнутих људи; деце коjа су израсла у научнике гледаjући Космос. Инспирациjа коjу jе његова ведра поjава зрачила док jе причао о чудесима васионе, заразила jе армиjе образованих људи коjи и даље шире идеjу о истраживању свемира.
Карлово име данас носe jедан астероид, jедно место слетања на Марсу, jедно планетарно шеталиште и научни музеj; Сегану jе посвећен изванредан холивудски филм Контакт, снимљен по његовоj истоименоj књизи, а његово име носи и Центар за истраживање живота у космосу, као и три престижне награде на пољу комуницирања науке. Од 2009, музички проjекат назван Симфониjа науке инкорпорирао jе многе сцене из Космоса и кроз електронску музику наставља да промовише Карлове идеjе.
Сеганов син, Ник, постао jе писац, и написао jе сценариjа за многе епизоде чувеног сериjала Звездане стазе; у jедноj од њих може се видети Сеганова мемориjална станица на Марсу, са угравираним Карловим цитатом:
Из ког год разлога да си на Марсу, драго ми jе што си овде и волео бих да сам са тобом.
Карл Сеган jе умро у 62. години, 20. децембра 1996, од ретке болести коштане сржи. Свету jош увек недостаjе.