Ko je zapravo pobedio na Svetskom prvenstvu u Brazilu? Kako uopšte da razlikujemo stvarno od nestvarnog?
Tekst: Slobodan Bubnjević
Novi prvak sveta u fudbalu je Argentina. Nakon uzbudljivih 120 minuta utakmice na stadionu Mario Filjo, poznatom kao Marakana, u Rio de Ženeiru u Brazilu, u završnici dvadesetog po redu Svetskog prvenstva u fudbalu, reprezentacija Argentine savladala je Nemačku rezultatom 1:0.
Hm, pre će biti da je obrnuto – Nemačka je ovim istim rezultatom, golom koji je postigla u poslednjih deset minuta igre, pobedila Argentinu. I tako po četvrti put osvojila titulu prvaka sveta.
Ko je zapravo pobedio na Svetskom prvenstvu u Brazilu?
U nekoj drugoj stvarnosti, pobednik ovogodišnjeg Mundijala je reprezentacija – Severne Koreje. Mada se ova azijska država kojom despotski vlada Kim Džong Un, nije ni kvalifikovala za Svetsko prvenstvo, niti je na njemu učestvovala, na Jutjub kanalu Korean News Backup pojavio se snimak televizijskog izveštaja o izvanrednim uspesima severnokorejske reprezentacije u Brazilu.
Snimak prikazuje voditeljku državne televizije kako uz oduševljenje objavljuje da se Severna Koreja plasirala u završnicu takmičenja nakon serije pobeda – protiv Japana 7:0, SAD 4:0 i Kine 2:0. U izveštaju se vide snimci stadiona iz vazduha i drugi prizori sa Svetskog prvenstva koji su paralelno montirani uz snimke reprezentacije Severne Koreje sa ranijih utakmica.
Budući da je poznato kako se sportski događaji u ovoj zemlji ne prenose direktno i da se o njima selektivno izveštava, da je Severna Koreja već pribegavala stvaranju slične iluzije kad je plaćala kineske glumce da kao Severnokoreanci sede na tribinama u Južnoj Africi, kao i da je državna televizija u jednoj ranijoj prilici objavila kako je Kim Džong Un „najbolji golfer na svetu“, mnogo ljudi je poverovalo da je Severna Koreja napravila fudbalsko Potemkinovo selo i da zaista laže svoje građane o nastupu i uspesima reprezentacije u Brazilu.
U toku dva dana, uoči finala Svetskog prvenstva, snimak je pogledalo više od 2 miliona ljudi, a brojni portali su objavili priču kako ideološki ostrašćena državna televizija Severne Koreje falsifikuje stvarnost do krajnjih granica.
Međutim, ispostavilo se da je sam video na pomenutom Jutjub kanalu – falsifikat. Glas voditeljke nije sihronizovan sa snimkom, a montaža je očigledno poslužila da pokaže zloćudnost režima Severne Koreje, koji svoje građane sistematski održava u virtuelnoj stvarnosti. To, naravno, ne umanjuje ni neumesnost ovog Jutjub falsifikata.
Da li je i naša „stvarnost“ falsifikat?
Režim u Severnoj Koreji, kao i njegovi protivnici, nisu usamljeni u ovakvim pokušajima „izgradnje“ Potemkinovih sela. No, da li se to odnosi samo na nedemokratske režime? Šta ako je i naša „stvarnost“ samo medijska manipulacija? Kako uopšte da razlikujemo stvarno od nestvarnog?
Pokazalo se da u slučaju falsifikovanog falsifikata iz Brazila, kako zbog jezika koji je većini Evropljana sasvim stran, tako i zbog potpune zatvorenosti Severne Koreje, nije sasvim jednostavno ustanoviti šta povodom prvenstva u Brazilu zaista izveštava tamošnja državna televizija. Tek jedan trag – nesihronizacija glasa i pokreta voditeljke ukazuje da je snimak dvostruko lažan.
Obilje je istorijskih primera stvaranja privida druge stvarnosti. Neka Potemkinova sela nisu samo medijska, nego i bukvalna. Poznat je primer lažnog sela Kijong Dong koje je Severna Koreja podigla u blizini južnokorejske granice kako bi stvorila iluziju da je život u ovoj državi ispunjen srećom i blagostanjem.
Najdrastičniji primer ove vrste je svakako koncentracioni logor Terezijenštadt, koji su nacisti tokom Drugog svetskog rata nazivali „Rajski geto“ i predstavnicima Crvenog krsta predstavljali kao udobni, humani smeštaj za Jevreje, koji su kasnije sprovođeni u Aušvic Birkenau i ubijani u gasnim komorama.
Potemkinova sela svoj naziv nose po ruskom aristokrati, vojskovođi i državniku Grigoriju Potemkinu (1739 -1791). Kao ljubimac, saradnik, a u jednom delu života i ljubavnik ruske carice Katarine Velike, Potemkin je bio guverner Nove Rusije, kako su nazivane oblasti na jugu carstva osvojene sredinom XVIII veka. Veliki deo ove teritorije bio je nenastanjen ili opustošen u ratu sa Turskom.
Tokom caričinog obilaska ovih oblasti, ona je sa stranim poslanicima plovila rekom Dnjepar. Kako bi prikazao da je Nova Rusija zemlja blagostanja, Potemkin je navodno uz obalu reke pravio kulise sela, a njegovi ljudi su obučeni u seljake radili, igrali i klicali carici. Tokom noći, dok je caričin brod bio ukotvljen, Potemkin je selio kulise i seljake nizvodno, na novu lokaciju.
Šta ako je čitav svet Potemkinovo selo, varka naših čula i misli?
Ova poznata priča o lažnim selima postala je opšte mesto, a sam pojam Potemkinovo selo ušao je ne samo u kulturu, nego i u pravne i druge nauke. Naziv Potemkinova šuma se na primer koristi u saobraćaju i označava red stabala koja su posađena uz put. Međutim, moderni istoričari ukazuju da je i originalna priča o Potemkinovim selima preterana i da je najverovatnije ruski velmoža samo podsticao seljake da priđu bliže vodi kako bi bili viđeni.
Zanimljivo je kako je Potemkinovo ime obeležilo nestvarno i na druge načine. Jedan obrt dala je sama istorijska stvarnost – po ruskom državniku nazvana je krajem 19. veka oklopnjača Potemkin, jedno od najmoćnijih plovila ruske carske mornarice na kome je izbila pobuna 1905. godine. O ovom događaju će 1925. genijalni sovjetski režiser Sergej Ajzenštajn snimiti film “Oklopnjača Potemkin” koji se smatra jednim od najuticajnijih propagadnih filmova svih vremena i unosi novi pristup montaži.
Sa druge strane, uzbudljiva ideja o tome da je čitav svet Potemkinovo selo zapravo je drevna – može se tražiti i u čuvenoj „alegoriji pećine“ antičkog filozofa Platona. Moderni filozofi će preispitivanje problema stvarnosti i njene simulacije ipak radije započeti sa Dekartom, dok je u laičkoj javnosti najpoznatije preispitivanje ove teme dao francuski filozof Žan Brodijar, u popularnoj knjizi „Simulacija i simulakrum“.
Pitanje da li je stvarnost samo falsifikat česta je filmska tema, a jedan od poznatijih primera je „Trumanov šou“ Pitera Vira. No, na filmu su ovu temu najozbiljnije obradila braća Vašovski u kultnom SF ostvarenju „Matriks“. Pitanje da li živimo u Matriksu, Potemkinovom selu naših čula, kao i da li je ceo Univerzum samo računarska simulacija, zaintrigiralo je i fizičare – jedan broj istraživača pokušava da uporedi neka ograničenja u kvantnom svetu na sličan način na koji “nesihronizovanost” Jutjub snimka otkriva da je reč o podvali.
Na kraju, uvek možemo samo da zamislimo kako je neka druga stvarnost stvarnija od naše. U jednoj od njih Severna Koreja je možda i osvojila Mundijal u Brazilu. „Voljeni vođa“ Kim Džong Un je iz svečane lože posmatrao kako se njegovi reprezentativci bore u finalu i potom osvajaju Svetsku kup. Brazilska publika mu je oduševljeno klicala. Dobri vođa je fudbalere ugostio na večeri gde je poslužena piletina, a svakom od severnokorejskih fudbalera poklonio pištolj sa ugraviranim likom.
Šta se, nekad, negde, skrilo iza? Istražite više kroz Metahronike…