Како Канађани помоћу реформе имигрантске политике желе да за петнаест година постану „Северни тигар“
Текст: Љиљана Илић
Са површином од 9,98 милиона квадратних километара, Канада је друга земља на свету по укупној величини територије и осма када је реч о приходу по глави становника. Од занимљивих података, њена гранична линија са Сједињеним Америчким Државама је најдужа граница између две земље на свету. Назив „Канада“ потиче од индијанског „каната“, што значи „село“ или „насеље“.
Позната по свом симболу, јаворовом листу, делићу величанствене зелене мапе о којој прича свако ко је икад посетио ову земљу, Канада спада у једну од најразвијенијих и најбогатијих земаља света. Када је реч о транспарентности рада владе, грађанским слободама, квалитету живота и економији, она спада у сам врх листе земаља које испуњавају највише међународне стандарде.
Нација са дипломом
У погледу образовања, Канада је заузела прво место на свету са чак 51 одсто одраслог становништва које поседује диплому универзитета, како су показали резултати истраживања ОЕЦД-а из 2012. године.
Овако висок степен високообразованих свакако лежи у чињеници да је имигрантска политика Канаде привукла изузетно велики број досељеника са дипломама многобројних светских универзитета, међу којима се налази огроман број емиграната и из наше земље. Највећи број их је стигао у Канаду у првој половини 20. века, а ова земља и даље прихвата највише оних који напуштају своју домовину.
Тренутно, у Отави, главном граду Канаде, пишу се и разматрају закони који ће до 2021. године кроз реформу имигрантске политике омогућити да ова северноамеричка земља привуче још већи број образованих људи и постане сила на пољу научних иновација.
Обећана земља
Иако из наше перспективе делује као обећана земља, у Канади постоје озбиљна разматрања о пропустима направљеним у имигрантској политици, као и планови који ће ојачати економску платформу земље кроз дугорочно планирање још боље асимилације будућих досељеника. Тренутно, трошкове пензионог фонда и здравственог осигурања за једног пензионисаног у Канади покривају 4,2 радно способна становника. Међутим, процењено је да ће се до 2031. године, уз досадашњи темпо прилива имиграната, ова цифра преполовити.
Последњих година, Канада прима око 250.000 имиграната годишње. Идеја којој се тежи јесте да у наредних 15 година број досељеника буде још већи, уз још строжи систем селекције и мотивацију, кроз смањење пореза, за насељавање ван великих градова. На овај начин, план је да Канада постане, како кажу, „Северни Тигар“.
Какво је данас стање у области научног истраживања? Нимало лоше. Канада се налази на четвртом месту у свету, иза САД, Велике Британије и Немачке. По броју цитираних резултата научних истраживања спроведених у Канади, ова земља је на шестом месту у свету.
Нека од најважнијих научних достигнућа које су изнедрили канадски научници јесу, између осталих, откриће инсулина за лечење дијабетеса, мапирање визуалног кортекса мозга, откриће слободних радикала или развој компјутеризоване временске прогнозе какав се сада примењује широм света.
Са овако јаком полазном тачком, „Северни Тигар“, уз снагу високообразованих које упумпава са свих страна света у своје велико тело, без већих препрека крчи пут ка економској и научној велесили.