Kako Kanađani pomoću reforme imigrantske politike žele da za petnaest godina postanu „Severni tigar“
Tekst: Ljiljana Ilić
Sa površinom od 9,98 miliona kvadratnih kilometara, Kanada je druga zemlja na svetu po ukupnoj veličini teritorije i osma kada je reč o prihodu po glavi stanovnika. Od zanimljivih podataka, njena granična linija sa Sjedinjenim Američkim Državama je najduža granica između dve zemlje na svetu. Naziv „Kanada“ potiče od indijanskog „kanata“, što znači „selo“ ili „naselje“.
Poznata po svom simbolu, javorovom listu, deliću veličanstvene zelene mape o kojoj priča svako ko je ikad posetio ovu zemlju, Kanada spada u jednu od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja sveta. Kada je reč o transparentnosti rada vlade, građanskim slobodama, kvalitetu života i ekonomiji, ona spada u sam vrh liste zemalja koje ispunjavaju najviše međunarodne standarde.
Nacija sa diplomom
U pogledu obrazovanja, Kanada je zauzela prvo mesto na svetu sa čak 51 odsto odraslog stanovništva koje poseduje diplomu univerziteta, kako su pokazali rezultati istraživanja OECD-a iz 2012. godine.
Ovako visok stepen visokoobrazovanih svakako leži u činjenici da je imigrantska politika Kanade privukla izuzetno veliki broj doseljenika sa diplomama mnogobrojnih svetskih univerziteta, među kojima se nalazi ogroman broj emigranata i iz naše zemlje. Najveći broj ih je stigao u Kanadu u prvoj polovini 20. veka, a ova zemlja i dalje prihvata najviše onih koji napuštaju svoju domovinu.
Trenutno, u Otavi, glavnom gradu Kanade, pišu se i razmatraju zakoni koji će do 2021. godine kroz reformu imigrantske politike omogućiti da ova severnoamerička zemlja privuče još veći broj obrazovanih ljudi i postane sila na polju naučnih inovacija.
Obećana zemlja
Iako iz naše perspektive deluje kao obećana zemlja, u Kanadi postoje ozbiljna razmatranja o propustima napravljenim u imigrantskoj politici, kao i planovi koji će ojačati ekonomsku platformu zemlje kroz dugoročno planiranje još bolje asimilacije budućih doseljenika. Trenutno, troškove penzionog fonda i zdravstvenog osiguranja za jednog penzionisanog u Kanadi pokrivaju 4,2 radno sposobna stanovnika. Međutim, procenjeno je da će se do 2031. godine, uz dosadašnji tempo priliva imigranata, ova cifra prepoloviti.
Poslednjih godina, Kanada prima oko 250.000 imigranata godišnje. Ideja kojoj se teži jeste da u narednih 15 godina broj doseljenika bude još veći, uz još stroži sistem selekcije i motivaciju, kroz smanjenje poreza, za naseljavanje van velikih gradova. Na ovaj način, plan je da Kanada postane, kako kažu, „Severni Tigar“.
Kakvo je danas stanje u oblasti naučnog istraživanja? Nimalo loše. Kanada se nalazi na četvrtom mestu u svetu, iza SAD, Velike Britanije i Nemačke. Po broju citiranih rezultata naučnih istraživanja sprovedenih u Kanadi, ova zemlja je na šestom mestu u svetu.
Neka od najvažnijih naučnih dostignuća koje su iznedrili kanadski naučnici jesu, između ostalih, otkriće insulina za lečenje dijabetesa, mapiranje vizualnog korteksa mozga, otkriće slobodnih radikala ili razvoj kompjuterizovane vremenske prognoze kakav se sada primenjuje širom sveta.
Sa ovako jakom polaznom tačkom, „Severni Tigar“, uz snagu visokoobrazovanih koje upumpava sa svih strana sveta u svoje veliko telo, bez većih prepreka krči put ka ekonomskoj i naučnoj velesili.