На који начин биљке и животиње успевају да преспавају читаву зиму и шта је заправо зимски сан?
Текст: Тијана Марковић
Вероватно сте бар једном пожелели да преспавате хладне зимске дане, када температуре падају и до десетак степени испод нуле. Можете само да завидите медведима или веверицама, који већ неко време спавају дубоким сном, безбрижно и ушушкано проводећи хладне дане. Но, да ли сте се некада запитали на који начин они успевају да преспавају читаву зиму и шта је заправо зимски сан?
Зимски сан је стање редуковане активности биљака и животиња које живе у екстратропским регионима у свету, током оштрих зимских услова. У овом стању оне чувају енергију током хладног времена док су им ограничени извори хране.
Метаболичка депресија
Неке животиње хибернирају током зимског периода. Хибернација је посебна врста веома дубоког сна и представља стање неактивности и метаболичке депресије код ендотерма, организама који имају способност да самостално одржавају најбољу могућу метаболичку температуру тела.
Метаболичка депресија је адаптивни биолошки процес одговоран за чување енергије у организму током којег телесна температура животиње опада, а крвни притисак, дисање и метаболизам се успорава. Може да траје од неколико дана, недеља, месеци, што зависи од самих врста, температуре околине, годишњег доба и индивидуалних телесних услова.
Термин хибернација се раније везивао само за такозване дубоке хибернаторе, попут глодара, чија је главна особина смањење апсолутне телесне температуре. Касније је значење модификовано те се сада односи на сва жива бића чији метаболизам успорава рад током оштрих зимских услова. Сада се у хибернаторе сврставају и животиње као што су медведи, веверице, творови и неке врсте слепих мишева.
Зимски сан
У јесен се животиње припремају за зимски сан тако што једу више хране него обично и складиште је у виду телесне масти, коју користе као извор енергије током спавања. Већина њих своје јазбине испуњава залихама хране, како би могла да једе и током зиме.
Хладнокрвне животиње попут змија, риба, жаба и корњача зими никако не могу да одрже тело топлим. Оне налазе склониште у рупама и јазбинама проводећи хладне периоде неактивне или успаване, што представља стања сличним хибернацији.
Осим животиња, и неке врсте биљака падају у зимски сан. Такво је, на пример, листопадно дрвеће. Непосредно пре зимског периода када је температура нижа и број сунчаних сати током дана се смањује, лишће ових биљака опада. Годови на стаблима су једна од последица зимског сна, зато што је и раст дрвећа убрзанији током летњег периода, када су и услови за производњу хране бољи.
Двогодишње и вишегодишње зељасте биљке, попут шаргарепе, пре зимског периода одбацују осетљиве делове који се налазе изнад површине земље и који се обнављају када наступе топлији временски услови.
Летњи сан
Поједине животиње падају у летњи сан, такотвану естивацију, како би избегли велике суше лети. Такве су, на пример, рибе плућашице, које се током суше укопавају у речни муљ, док се корито поново не напуни водом.
Дебелорепи, патуљасти лемур са Мадагаскара је први примат код ког је откривено да може да буде у стању хибернације и то чак седам месеци током године. Ова симпатична животиња пада у сан због изразито високих температура које се у том периоду јављају на острву на југоистоку Африке.
Хибернација код лемура претежно зависи од њиховог склоништа, рупе у дрвету, у којој проводи већи део свог живота. Наиме, ако је рупа добро изолована температура његовог тела је углавном константна, у супротном, она варира како би се организам прилагодио спољашњим условима.