Настанак одређеног фенотипа од датог генотипа зависи и од интеракциjе између гена и средине. Зато у различитом окружењу неће бити једнаки чак ни близанци са потпуно истим генима. Или ипак хоће?
Ово питање интригира научнике и jавност од када смо спознали његово величанство ген. Но, дебата nature vs. nurture (урођено/стечено, природа или одгоj) децениjама не губи на актуелности.
Jединствена комбинациjа гена коjа нам jе припала у животноj лутриjи одређуjе да ли ћемо бити ниски или високи, хоћемо ли имати склоност ка науци, спорту или музици, да ли имамо предиспозициjе за одређене болести… Али оно што нас чини баш оваквима какви jесмо нису само гени. Данас знамо да настанак одређеног фенотипа од датог генотипа зависи од интеракциjе између гена и интеракциjе између гена и средине.
Сви смо ми настали спајањем пронуклеуса јајне ћелије и сперматозоида и све ћелије нашег тела потичу из накнадних деоба и према томе садрже исти сет гена.
Ћелије зигота су плурипотентне, што значи да се могу развити у било који тип ћелије. Оно по чему се разликују диференциране ћелије јесте селективно коришћење генетске информације, односно „укључивање и искључивање“ одређених гена.
Откриће да неки од процеса којима се „искључују“ гени могу бити реверзибилни, односно повратни, отворило је бројне могућности, али и питања. У коjоj мери и на коjе све начине фактори средине утичу на генску експресиjу само је једно од њих.
Истражите друга ОТВОРЕНА ПИТАЊА САВРЕМЕНЕ НАУКЕ.