Шта вам препоручујемо за летњу сезону? Уочи серије предлога, ево једног сасвим једноставног – читајте више. Уз неколико сугестија на ову тему
Текст: Слободан Бубњевић
Амерички психолог Бери Шварц у књизи Парадокс избора, објављеној пре пуних десет година, нуди више објашњења зашто постајемо несрећни, незадовољни или нервозни, ако пред собом имамо превелики избор. Један од разлога лежи у осећању да у супермаркету, пред гондолом са 70 врста сира, не видимо море могућности за куповину, већ силне пропуштене прилике у ономе што нећемо купити.
Иронија је да током лета постаје преобимна и сама понуда савета за шта да се одлучите, не само у супермаркету, него и на одмору, послу, браку или студијама. То је, међутим, логичан сезонски одговор тржишта на тражњу – ако током године и не осећате да заправо имате све те изборе, лето је сезона кад се јавља прилика да барем накратко заиста одлучујете шта ћете и где ћете.
У редакцији Елементаријума смо у последње време, а то се поклопило са летом 2014, дошли до закључка како и ми заговарамо неке вредности, барем оне елементарне, тако да смо за наше читаоце осмислили серију аутентичних препорука шта читати, гледати, истраживати, где путовати и шта посматрати овог лета, а како ствари стоје, и након њега.
На почетку, уочи серије разних августовских препорука, почећемо од најелементарније – читајте више!
Но, ако сте такву одлуку већ доносили не само овог лета, него и свих претходних, и то са променљивим исходом, могуће је да вам уз саму препоруку не би шкодило и неколико савета како да заиста почнете да читате више и чешће. Заиста, како уопште наћи време и енергију за књиге у овом свету све бројнијих, краткотрајнијих и интензивнијих сензација?
Ево неколико (уобичајених) предлога како то да постигнете.
Читајте оно што вам годи!
Читање је и даље сасвим незаменљиво, лично искуство. Размишљајте о томе. Но, ваш унутрашњи доживљај неке књиге може бити мање или више снажан, што је последица других искустава (ако вас ухвати неугодна бура на трајекту док читате шпијунски роман, сигурно ће вам олуја бити важнија од заплета), али он пре свега зависи од вашег односа према књизи коју читате.
Нема разлога да читате књиге која вам не пријају. Ако говоримо о читању из задовољства, а не о оном које морате да обавите због посла, не постоји разлог да настављате са књигом која вам се не допада, не разумете је или вас чини мрзовољним. Такав савет ћете увек наћи у приручницима за учесталије читање. Не без разлога. Роман који вас мучи месецима, стоји крај кревета неотворен, служи само томе да вас спречи да пређете на нешто друго.
Књигу бирате сами, као и свој живот. И као што ћете, пре или касније, напустити место на ком вам је непријатно, преопасно или неугодно, сваку књигу можете одложити за касније или поклонити неком другом (могуће је да ће му више пријати). Кад напустите неку књигу, то је пораз за њеног аутора који вас је изгубио, никако за вас као читаоца.
Неки савети могу бити драгоцени при избору наслова, али, ако ствари не иду, не обазирите се на лајкове, рекламе и мишљење окружења – о томе које књиге треба, а које не треба читати – то мишљење се често обликује по сасвим другим правилима од ваших личних потреба. Чак и кад сте од неког наслова одустали, у површном свету у коме живимо, бићете у току.
Књиге су само за вас. Оне које вас привлаче док их читате донеће вам далеко снажнији доживљај и водиће вас, сасвим сигурно, након што их искусите, ка новим насловима. И новим искуствима.
Стекните навику!
Не само да је то последња у потпуности интимна ствар коју можете да радите, него се са становишта вашег мозга, читање ничим не може надоместити. Чак и кад књигу делите са неким, читате у пару наглас, дискутујете са пријатељима о књизи коју упоредо читате или сте основали књишки клуб, у свим тим ситуацијама са другима делите само своја, аутентична искуства. Јер, никада нећете причати о оном што је писац забележио или хтео да забележи, већ искључиво о оном што сте прочитали и што је ваш мозак доживео том приликом.
Доживљаји при читању, након што сте прочитали и проживели неки роман или збирку песама, мада вам се у стварности нису догодили, остају интегрисани у вашем можданом кортексу једнако као било које животно сећање. Ми себе, сопствени живот и свет око себе доживљавамо управо на овај начин, тако да, мада фраза, књига на крајње једноставан начин, за сваког од нас заиста премошћује епохе, далеке светове, људе и знања која иначе не бисмо доживели.
Тврдња да читањем губите од искуства живота је апсолутно нетачна (посебно у ери друштвених мрежа и доминације телевизије), будући да је сасвим обрнуто – нечитањем себи ускраћујете много шири спектар искуства.
Просечна особа, без претходне вежбе, обично чита брзином од 300 речи у минуту. Људи овладају разним вештинама, али нема потребе да се заваравате са огласима о техникама брзог читања, посебно ако вам је циљ само да себи угодите и учините живот испуњенијим. Није замисао да постанете машина за читање, већ да отворите себи шире хоризонте.
Са друге стране, брзина од 300 речи у минути је више него довољна. Том брзином, ако читате у просеку сат времена дневно, за годину дана можете да прочитате око 6,5 милиона речи, односно око 40 романа дужине „Сто година самоће“ Габријела Гарсије Маркеса (око 150.000 речи). Овај број наслова је далеко мањи од оног који ишчитају професионалци, научници, књижевни критичари и професори, али они и читају мало брже, а и имају луксуза да проведу више времена са књигама. Но, 40 је свакако завидан број књига, а ако одвајате и пуна два сата дневно за читање, удвостручиће га.
Како да стекнете навику да одвајате ово време за књиге? Полазећи од правила да се лоше навике лако стичу, а добре, оне које прижељкујемо – тешко, читаво брдо упутстава на интернету нуди разне разноврсне технике: устаните раније и одвојите сат времена ујутру, сваке вечери читајте сат времена пред спавање, читајте у превозу ако путујете, одлазите у библиотеку након посла или – ако сте сами себи послодавац, проведите ујутру сат времена (у парку, у кафеу или канцеларији) у читању пре него што почнете.
Поставите велики циљ!
Читање трансформише. Одржава вас, за разлику од телевизије, активним и младим, нуди вам знања којих нема на друштвеним мрежама, оснажује креативност, пуни вас идејама и јача дух. Током читања, без обзира на то да ли је из задовољства или због посла, мозак активира најсложеније когнитивне процесе. Сама перцепција речи са папира или екрана захтева потпуну мождану мобилизацију, упоредо са разумевањем, уживљавањем и свешћу о прочитаном.
Читање покреће наш троми ментални механизам који ће се иначе у животу трудити да спава и препустити да се ослањамо на такозване хеуристике, једноставне алгоритме мишљења и брзо закључивање на основу познатог, сваки пут кад нисмо суочени са задатком из логике, новим научним сазнањем или главоломком која нас драматично изазива. Књиге га покрећу нашом емотивном реакцијом, уживљавањем у ликове и ситуације, са лакоћом нас преводе у режим „удубљености“ у тему.
Један од начина да почнете далеко више да читате, ако сте особа која реагује на велике циљеве, јесте да поставите себи задатак да прочитате једну књигу сваке седмице. На интернету постоје бројни блогови са искуствима оних који су се окушали и у томе успели. Заправо, уопште није тешко и захтева око осам сати читања током недеље, управо поменутим темпом од 300 речи у минуту, што је само мало више од сат времена дневно. Најчешћи модел опет подразумева да одредите време за читање сваког дана и да пратите колико сте близу циља, тако да, ако не успевате, пређете на мање обимну књигу пре истека седмице, а да се започетој вратите наредне недеље или од ње одустанете.
Ако сте „разуђенији“ тип особе, живот вам не реагује на бројке, календар и планове, а желите да читате више, можете себи поставити и тематски циљ. Пре две године, Ен Морган се прославила пројектом „Година дана за читање света“, тако што је себи поставила задатак да за годину дана ишчита по једну књигу из сваке земље на свету. До Олимпијских игара у Лондону успела је да прочита дела из 196 земаља и тако упознала планету на начин на који није нико пре ње.
Постоје мање глобални, али једнако узбудљиви подухвати. Можете, на пример, одредити период у коме ћете у целости ишчитати дело неког писца – да одлучите како ћете ову сезону потпуно посветити делу Борислава Пекића, Милоша Црњакског или, на пример, Милована Ђиласа. Будите обазриви са таквим циљем, он ће вас увести у читав један комплексан универзум. Али, следећег лета, можете отићи, на сличан начин, у сасвим други.
Можете кренути и у неко сасвим интимно истраживање, које нема сврху за иког другог осим вас – да читате комбиновано романе, студије, историјске књиге о Крсташким походима, Месецу, Рмљанима, граду Њујорку или Другом светском рату.
Инвестирајте новац!
Један начин да се покренете ка стицању навике читања јесте да унапред направите листу књига коју ћете ишчитати у одређеном периоду. Будите реални. Ако сте у последњих годину дана прочитали два наслова, не очекујте од себе да ћете за, рецимо, три недеље одмора прочитати више од пет књига.
Но, пет романа од 200-300 страна је заиста могуће, и то са лакоћом, прочитати за три недеље и то ако дневно (на плажи, тераси, у парку или кревету) активно читате два сата. Ако читате 300 речи у минуту, што је сасвим просечна брзина, за око 150.000 речи, колико је, као што смо видели, дуг један просечан роман, потребно вам је око осам сати активног читања. Зато, током одмора заиста лако, са само два сата дневно, можете да одвојите 40 сати укупно за пет књига.
Можда ћете се одлучити за лакши задатак, за четири или три наслова – ако их прочитате, направили сте велику ствар. У сваком случају, не претерујте са планом, само ћете се осећати осујећеним кад прочитате много мање.
Најједноставнији начин да се организујете јесте да направите „живу листу“. Књиге су истовремено и предмети, притом не заузумају превише простора и можете да их понесете са собом, ако путујете, или пак у стану одвојите унапред на посебној полици, пет наслова (и неколико резервних) које ћете ишчитати у периоду који сте себи задали. Можете узети дела која имате у кући, а дуго чекате да их прочитате или дела која пронађете у библиотеци.
Но, сигуран начин да у овом науму успете, као и свему другом, јесте да инвестирате новац у цео подухват. Ако сте у финансијској могућности, проведите поподне у књижари, пажљиво изаберите наслове који вас привлаче и купите цео „пакет“ наслова које планирате да прочитате. Није лоша идеја унапред прегледати сајтове издавача и направити ширу листу како бисте избегли да се доведете у безизлазну ситуацију да не можете да одаберете само пет наслова.
Ова инвестиција, не рачунајући и то да ћете у већини књижара остварити и неке попусте на количину, неће вас коштати више од 50 евра. Можда вам то прилике не дозвољавају, али ако иначе купујете ствари за летовање, одрекните се две креме за сунчање, скратите аранжман за један дан и инвестирајте у себе на најбуквалнији начин.
Елегантан начин да одговорите на импулсе савременог доба је да своју „живу“ листу читате са уређаја за читање – да напустите папирнату књигу и инвестирате у електронски читач. Његова цена није превисока, а можете и неком наговестити да је то поклон коме бисте се највише обрадовали за рођендан. Са електронских читача као што су Киндл и Нук чита се за нијансу брже, они су практични, лако преносиви, лепи и пријатни за коришћење. Електронске књиге су битно јефтиније, а да представљају будућност показује то како је Амазон прошле године продао једнаку количину електроснких као и папирнатих издања.
Уз то, искуство новог, практичног личног уређаја ће вас подстаћи да проводите време са њим. Мада су електронске књиге на нашем тржишту још у повоју, све их је више и лако ћете наћи књиге и на српском језику. Савет: пре него што се отиснете на Амазон у потрагу за новим књигама, прочитајте неке наслове које сте унапред снимили на уређај. У таквој џунгли, поражавајући осећај да толико пропуштате тешко је избећи.
Ове сезоне, аутори Елементаријума читаоцима предлажу серију аутентичних препорука за лето и јесен 2014 – шта да читате, гледате, истражујете, где да путујете и шта да посматрате. Истражите више кроз Препоруке…