Адолесценти се често налазе између две ватре: њихове циркадијалне и хомеостатичке регулације сна, која „налаже“ каснији одлазак на спавање, и њихових друштвених обавеза
Текст: Ивана Николић
Покушајте да се на тренутак вратите у средњошколске дане.
Устајање у рану зору, поготово зими, када се ни кућа није прописно загрејала, сигурно је једна од првих ствари које ће вам пасти на памет. Поред тога, период средње школе и адолесценције обележили су – сасвим сигурно – касни одлазак на починак и жеља, али и потреба, за дужим спавањем ујутру.
Иако неко сада може да помисли да се овај сценарио нарочито дешава генерацијама које одрастају уз интернет, друштвене мреже, лаптопове, паметне телефоне и остале примамљиве екране, научници имају друго објашњење. Наиме, иако дневни ритам или хронотип зависи и од промена у друштвеном животу појединца и друштва, као и од електричних уређаја који нас све чешће држе подаље од сна, добар део објашњења лежи и у чињеници да се наша циркадијална и хомеостатичка регулација сна мењају. Тако током пубертета циркадијални систем појединца природно одлаже одлазак на починак: један разлог за ово је продужење циркадијалног периода током тинејџерских година, што обично доводи до каснијег почетка биолошке ноћи у односу на циклус дан-ноћ, тврде стручњаци.
Из горенаведеног лако је закључити да се адолесценти често налазе између две ватре: њихове циркадијалне и хомеостатичке регулације сна, која „налаже“ каснији одлазак на спавање, и њихових друштвених обавеза, које доводе до умањене и самим тим недовољне дневне количине сна (већина деце у пубертету спава мање него што педијатри препоручују за њихов узраст, што је 8 до 10 сати сна).
Питањем (довољног) сна и његовим утицајем на успешност деце у средњим школама бавио се и тим научника са три америчка универзитета и института, чија је студија Sleepmore in Seattle: Later school start times are associated with more sleep and better performance in high school students (Наспавани у Сијетлу: Каснији почетак школске наставе повезан је са дужим сном и бољим учинком у средњим школама), објављена средином децембра у часопису Science Advances.
Тим предвођен професором Гидеонсом Данстером са Департмана за биологију Универзитета у Вашингтону, установио је да, након што се почетак школског дана померио за сат времена унапред, деца су у просеку добила 34 додатна минута сна сваке ноћи, односно спавала су седам сати и 24 минута (пре промене, спавали су шест сати и 50 минута).
„Ова студија показује значајно побољшање трајања спавања ученика – и све то померањем почетка школских часова, тако да је више у складу са природним временом буђења адолесцента“, објашњава Орасио дела Иглесија, професор биологије на Универзитету у Вашингтону, који је био у Данстеровом тиму.
Истраживачи су до резултата дошли захваљујући посебним мерачима активности који се носе око зглоба, и који су на сваких 15 секунди прикупљали информације о активностима деце и нивоу светла (да ли је дан или ноћ). Поред тога, имали су и интервјуе са адолесцентима о њиховом распореду дневних активности и дневној количини сна.
Студија је такође показала да деца нису остајала дуже будна онда када им је школа почињала касније – само су ујутру спавала дуже, што истраживачи повезују са њиховим природним биолошким ритмом. Поред тога, време буђења деце током радних дана и током викенда је било готово слично, што истраживачи сматрају важним. Када је реч о успеху у школи, и он је значајно побољшан – закључне оцене биле су за 4,5 одсто више него лане. И, последње, али не и најмање важно, смањио се и број изостанака и кашњења на први час.