Већ дуже од једног века археолози сумњају да се на северу Ифеа налазила древна стакларска радионица, а нова истраживања показују јединственост перли са овог подручја
Текст: Анђела Мрђа
Илеифе, или скраћено Ифе је најстарији град древног афричког народа Јоруба, смештен на југозападу Нигерије. Поред тога што је овај народ до сада био познат по највећој стопи рођених близанаца у свету, недавно је откривено да је њихова земља посебна још по нечему ‑ древној производњи стакла.
Овај народ верује да је настао на просторима Ифеа, града основаног 500. године пре нове ере, у који су, према њиховим речима, богови сишли када су долазили на земљу. Јоруба је један од најбројнијих и најстаријих народа у западној Африци и живи претежно у Нигерији, демографски највећој Афричкој земљи, а у њој чини чак 21 одсто популације. Постоји више археолошких налазишта која сведоче о историји Ифеа, али много тога је још неоткривеног, па овај град привлачи археологе из целог света да у њему започну своје нове пројекте.
Почетком 2018. године археолог Абидеми Бабатунде Бабалола са Рајс универзитета у Тексасу на ископинама северне провинције Ифеа пронашао је са својим тимом доказе о постојању најранијих стакларских мануфактурних радионица за које се сматра да су постојале вековима пре доласка Европљана. Пронађено је неколико килограма стакла и 12.000 перли израђених на до сада сасвим непознат и јединствен начин који нису успели да упореде ни са једном у историји познатом технологијом производње стакла.
Већ дуже од једног века археолози сумњају да се на северу Ифеа, у провинцији Игбо Олокун, налазила древна стакларска радионица. Међутим, то дуго нису могли ничим да докажу, па су повремено потпуно одустајали и напуштали ископине, а затим им се поново враћали са новом надом све док најзад пре десет година нису дошли до нових опипљивих доказа, односно стаклених перли. Хемијском анализом су утврдили да су неке од њих биле јединственог састава какав се није могао пронаћи ни у једном оближњем стакларском центру западне Африке. Тако су успоставили темеље нове претпоставке, да је Ифе био центар локалне производње.
Међутим, ни то нису могли да докажу све до последњег истраживања којим се показало да се у Ифеу стакло производило на сасвим другачји, специфичан начин у односу на читав континент укључујући и Египат, који има једну од најдужих традиција коришћења стакла у уметности и култури, источну обалу Медитерана, Блиски исток и читаву Азију.
Да је у питању локална производња доказује и висок ниво креча и алуминијум-оксида пронађених у перлама, јер су ови елементи изразито карактеристични за геолошки састав југозападне Нигерије. Ископавања су показала да је производња стакла у Игбо Олокуну трајала од 11. до 15. века. Испоставило се да је Ифе био у то време и велики извозник за остале афричке земље. Истраживач Бабалола се нада да ће ови резултати допринети бољем разумевању утицаја који је супсахарска Африка имала на глобалном нивоу на производњу и размену стакла.