О томе да ли је Хомер заиста аутор Илијаде и Одисеје, у рубрици ЗА И ПРОТИВ истражује Борис Клобучар
Текст: Борис Клобучар
Антички епови о jунацима и боговима, о рату и о миру, Илиjада и Одисеjа, настали су у 7. веку п.н.е., а написао их jе грчки песник Хомер. Оно што можда не спада у стандардно школско учење о Хомеру, jесте да оваj уметник можда ниjе ни постоjао.
Неки историчари и теоретичари књижевности сматраjу да сва дела приписана Хомеру заправо потичу од више различитих извора, или онога што ми зовемо народним песмама.
Како су Илиjада и Одисеjа међу наjстариjим делима грчке књижевности, и западне књижевности уопште, тешко jе установити да ли су ове тврдње истините, исто као што jе тешко утврдити да jе Хомер, песник, заиста постоjао.
Све што знамо о Хомеру долази из списа и учења генерациjа које су дошле годинама касније. Процењуjе се да jе живео негде између краjа 8. и почетка 7. века п.н.е., али о томе нема поузданих докумената. Неки чак говоре да jе Хомер живео и за време троjанског рата (1193. до 1183. године п. н.е.), док га други смештаjу у период вековима касниjе.
Многи антички градови се доводе у везу са пореклом овог легендарног песника. Помињу се Смирна, Родос, Колофон, Саламина, Иjос, Аргос, Атина. Ипак, наjраспрострањениjе учење jе да jе Хомер потекао из еолског града Смирна. Према предањима, био jе слеп и живот проводио путуjући од града до града, где jе живео од рецитовања своjих песама. Ова прича jесте општеприхваћена, али jе многи историчари сматраjу само легендом, jер описуjе идеалистични пример путуjућег песника, барда, односно рапсода, како су се звали у античко доба. Према томе, Хомер може бити било ко ко се упутио истом стазом песника луталице.
Хомерова дела, она њему приписана, а пре свих Илиjада и Одисеjа, сматраjу се за темеље књижевности. Под утицаjем Илиjаде и Одисеjе настале су све грчке књижевне врсте. Након Хомерових епова, ствараоци постаjу уметници, док су пре тога постоjале само народне умотворине коjе нису имале аутентичан извор.
Хомеров опус су изучавали ученици jош у 6. и 5. веку п.н.е, одакле потичу први историjски списи у коjима се он помиње. Сва дела су писана у хексаметру, односно стиховима од шест метричких jединица (као што су код нас епске песме у десетерцу, стиху од десет метричких jединица). Овако jе било лакше рапсодима да запамте песме.
Шта је хомерско питање?
Хомерско питање jе критика коjа се бави пореклом Хомерових дела. С почетка, Хомеру су се приписивале све песме епског циклуса, као на пример Тебаида, Епигона, Киприjа, затим збирка химни, неке мање песме, као и шаљиве и подругљиве песме попут Керкопи и Маргит.
Међутим, jош у доба пре почетка нове ере постављало се питање да ли jе Хомер аутор свих ових дела. Чувени антички историчар Херодот, коjи jе живео у првом веку п.н.е., jесте признавао Тебаиду као Хомерово дело, али не и Епигону и Киприjу. До краjа 4. века, почетком александриjскога доба, списак дела овог песника свео се само на Илиjаду и Одисеjу.
Александриjски филолози Ксенон и Хеланик су чак порицали Хомеру и Одисеjу, jер су је сматрали за много млађу од Илиjаде. С друге стране, Аристарх, коjи jе био њихов савременик, говорио је да Илиjада и Одисеjа jесу Хомерова дела, али да у њима треба препознати групе уметнутих стихова од стране песника у различитом периоду. Остали су и даље постављали Хомера за аутора епа, сматраjући да jе Хомер Илиjаду прву испевао у млађим, а Одисеjу у стариjим годинама.
Модерна расправа о пореклу Хомерових дела почиње критиком немачког филолога Фридриха Волфа из 18. века. Волф jе желео да научно докаже како су епови Илиjада и Одисеjа настали од више песама. Он сматра да песме чак нису ни писане, већ певане годинама пре него што их jе неко сакупио и саставио у епове. Путуjући песници су временом мењали и допуњавали песме, а затим jе jедан од њих покушао да их обjедини у целину.
Волф се сматра за зачетника модерне расправе о Хомеру, jер је подела у размишљањима о Хомеру започела под утицаjем његове критике. Настаjу две струје супротстављене у размишљањима – аналитичари, коjи су сматрали да је Илиjаду и Одисеjу написало више аутора, и унитаристи, коjи сматраjу да jе постоjао само jедан аутор.
ЗА
Постоjи само jедан аутор
С друге стране, унитаристи бране jединство Хомерових дела. Главни адут унитариста jе целовитост радње, односно догађаjа коjи се дешаваjу у еповима. Наравно, ово не значи да се jединствени аутор, био то Хомер или не, ниjе служио причама и легендама коjе jе сакупио из народа. Унитаристи мисле да jе jедан исти песник саставио ова два дела у различитим животним добима, па се због тога донекле разликуjу стилови коjима су дела написана.
Они проблем неслагања изjедначаваjу са неслагањима у делима модерних писаца, чиjа се аутентичност и порекло не доводе у питање. Међу филолозима коjи су бранили ову теориjу су и Ерик Бете (1863–1940) и Улрих вон Виламовиц-Молендорф (1848–1931).
ПРОТИВ
Ниjе постоjао jединствени аутор
Аналитичари, коjи сматраjу да су Илиjада и Одисеjа настале од руку (или jезика, ако ћемо за право) више анонимних аутора, полазе пре свега од тога да су епови дуго кружили у усменом предању за време Хомера и да jедан слепи песник ниjе могао да их запише у то доба. Jедна од теориjа, коjу jе подржавао, између осталих, и Карл Лахман (немачки књижевни критичар 1793–1851), jесте да су дела настала од више jединствених песама. Друга, пак, подразумева да jе постоjало jезгро коjе су чиниле две кратке епске песме, такозвана праилиjада и праодисеjа.
Ова дела можда и jесте саставио jедан песник, али су касниjи песници и ученици дограђивали и допуњавали епове, од коjих су настала дела коjа знамо данас. Jош jедна теориjа, такозвана теориjа компилациjе, говори да саставни делови Илиjаде нису песме већ читави епови. Они су могли настати у различитим добима и, наравно, од различитих аутора, а да су тек касниjе састављени у jедну целину.