Древна прича о Голему и њене потоње верзије сматрају се првим записима који износе идеју о стварању вештачког бића
„И он је за њега радио тешке послове, и реч Емет му је стајало на челу, све док га није уклонио из одређених разлога“
Пољски рабин Елијах, 16. век
Некада давно, пре него што је ико и помишљао на роботе, или имао било какво име за њих, живео је у Хелму јеврејски рабин великог знања, која је стекао читајући древне књиге и рукописе. Рабин је дошао на кључну идеју – да од глине направи вештачко створење налик човеку, каје би уместо њега радило тешке послове или га бранило од непријатеља.
И тако је рабин од глине са приобаља Влтаве начинио гломазно биће, а на чело му је утиснуо свету реч „Емет“, након чега је створење оживело. Назвао га је Голем и натерао га да му служи – створење је ћутке радило тешке послове. Но, како су дани пролазили, чинило се да Голем постаје све већи и већи. На крају се рабин уплашио да би Голем могао постати велики као универзум, па је одлучио да га уништи. Обрисао је реч „Емет“ и Голем се претворио у шаку глине.
Ово је само једна од бројних верзија чувене хебрејске легенде о Голему. У најпопуларнијој која потиче из 17. века, рабин Јуда Лое бен Безазел из Прага, ствара Голема како би се супротставио погрому Јевреја који је спроводио римски цар. Али када у обрту приче Голем довољно порасте, цар Рудолф II моли рабина да усмрти Голема. У нешто старијој причи о Голему из Хелма, у Пољској, вештачко биће прави рабин Елијах, а његов Голем се окреће не само против његових непријатеља него и против свог створитеља.
Голем је једна од оних прича које су биле изузетно популарне међу Јеврејима у Источној Европи, а потекла је из Библије. Сама реч Голем се, иначе, помиње у Псалму 139:16 и означава „необликовану форму“, док у савременом хебрејском означава особу која је „глупа“ и „безнадежна“. Међутим, древна прича о Голему и њене потоње верзије сматрају се првим записима који износе идеју о стварању вештачког бића.
Све ове приче, као и њихове још бројније обраде, имају једног креатора који себи даје за право да створи ново живо биће (а оно би, барем за приповедаче ових легенди, требало да припада само Богу). И мада наговештавају све предности беживотног слуге, који може да замени човека и олакша му живот, све верзије Голема садрже обрт у коме створење измиче контроли и треба да пренесу поуку о ограничености људске моћи. Рабин се, наиме, увек сукобљава са својим делом и неизбежно га уништава, схвативши да је цела та авантура била грешка.
Након што развој цивилизације значајно одмакне од магијских ритуала какве користе рабини из прича о Голему, а наука и технологија наговесте неке нове могућности за човека, током 19. века, јавиће се читав низ нових прича о вештачким људима. Но, и оне ће бити развијене у истом маниру. Најпознатија је свакако прича о доктору Франкенштајну и његовом вештачком створу, начињеном од делова мртвих људи, који је у освит ере романтизма написала енглеска списатељица Мери Шели. Њен роман Франкенштајн ће од култне књиге на крају постати и једно опште место савремене културе, које је данас знатно познатије од самог Голема.
Историја књижевности је препуна сличних прича, како о механичким тако и биолошким створовима који су вештачки направљени да би постали зли, несхваћени и опасни. Истовремено, андроид, као нешто конкретнија идеја о човеку аутомату, буквално се вековима јавља у истом овом кључу у разним књижевним и другим делима. Са драмом Р. У. Р. чешки писац Карел Чапек ће 1926. године најзад увести и реч „робот“, која означава оног ко обавља тежак рад, чиме ће некадашњи нејасни Голем добити свој савремени, општеприхваћени назив.
Занимљиво је да тек након што се оконча belle epoque и након што непомућена вера у напредак буде доведена у питање у Новом свету наког Првог светског рата, поједини аутори, филмски и приповедачи, почињу да увиђају да идеја о механичком Голему можда и није тако лоша. До коначне прекретнице долази у предвечерје Другог светског рата, са причама Исака Асимова, када роботи постају нежни, послушни и пожељни. То је само једна искра у дугом развоју ове идеје која, како год роботи били представљени, увек садржи и једну есенцијалну страст која гони рабине, лекаре, роботичаре – древну жељу човека да начини вештачко биће.
КЊИГА О РОБОТИМА
У свету данас има више од 4.500.000 робота. Тај број расте онако како аутомати од човека преузимају све више тешких, непријатних или опасних послова. Да ли ће у будућности свака кућа имати свог робота? О овoм и другим питањима сазнајте у каталогу “Роботи” који је ЦПН издао поводом “Данa будућности”. Текстове су приредили Марија Николић, Марија Видић и Слободан Бубњевић, а публикацију је дизајнирао Јован Микоњић. Књига о роботима се може купити на Великој изложби робота, у Галерији Робне куће “Београд”, у Кнез Михаиловој 5, по цени од само 150 динара.
Истражите више о Роботима.