За пола века, ове патогене гљиве су утицале на смањење броја јединки и довеле до изумирања 90 врста водоземаца широм света – више него иједан други инфективни агенс
Фото: Wikipedia
Текст: Ивана Николић
Студија под називом Amphibian fungal panzootic causes catastrophic and ongoing loss of biodiversity, недавно објављена у часопису Science, показује да су гљиве хитриде довеле до смањења у броју јединки више од 500 врста водоземаца од 1965. до 2015. године, укључујући 90 врста које су потпуно нестале. Стога и не чуди што аутори студије ове гљиве сврставају у ред најдеструктивнијих по биодиверзитет, поред мачака и глодара.
Коментаришући резултате студије еколог Стивен Прајс са Универзитетског колеџа у Лондону, каже да они готово подсећају на радњу холивудских филмова о крају света:
„Волимо филмове о патогенима који се одједном појаве и прете да избришу човечанство са лица Земље, а сада ту ситуацију заиста имамо у реалном свету – код жаба.“
Хитриде иначе нормално живe у земљи и води, где учествују у разлагању мртвог органског материјала. Међутим, научници су 1998. године схватили да оне доводе до смрти код водоземаца – хитридомикоза. Ове гљиве нападају кожу жаба и других водоземаца, спречавајући их да правилно регулишу ниво соли и воде, што на крају доводи до тога да њихова срца престану да куцају. Истраживачи су убрзо схватили да су ове гљиве одговорне за смањење бројности популације водоземаца у Јужној и Централној Америци и Аустралији, где су се настаниле у другој половини 20. века током трговине дивљим животињама.
Ипак, како није било података о утицају ове патогене гљиве на биодиверзитет на глобалном нивоу, Бенџамин Шиле, популациони еколог са Аустралијског националног универзитета у Канбери, окупио је тим од 41 еколога и других експерата из свих делова света како би проценили колико је проблем заиста велики. Наиме, сваки члан тима је прикупљао податке из свог региона о броју врста водоземаца на које су хитриде утицале – било интервјуисањем упућених или чешљањем литературе и других објављених и необјављених података. Тако се и дошло до закључка да су ове гљиве највероватније одговорне за смањење у бројности код најмање 501 врсте водоземаца, и то у периоду од равно пола века. Док је ту и тамо реч о мањим губицима (мање од 20 одсто популације), негде је дошло до потпуног изумирања.
И док су Америке и Аустралија најгоре прошли, занимљиво је да је Азија остала „нетакнута“, и поред чињенице да ове гљиве одатле потичу. Истраживачи сугеришу да је то зато што су азијски водоземци временом пронашли начин да се заштите од смртоносне инфекције.
Што се тиче Европе, тек је неколико врста забележило пад у броју јединки. Шиле сматра да је то зато што су хитриде раније дошле до ових подручја – велико смањење бројности код европских водоземаца десио се 1950–1960, што се тада приписивало интензивнијем развоју пољопривреде. Нова студија показује да су и хитриде могле да буду узрок томе.
„Заиста морамо детаљније да се позабавимо биолошком безбедношћу“, каже Шиле, који се нада да би ови подаци у томе могли много да помогну, поготово зато што показују да врсте које угрожавају ове гљиве имају заједничких карактеристика, али и да неке од њих успевају да преживе. Сада је неопходно искористити их на прави начин, закључује.