Припремио: Богдан Ђорђевић
И овога пута конференција је окупила велики број научника из различитих делова света који су представили своја актуелна истраживања, уз посебан нагласак на реалан утицај тих истраживања на ширу заједницу. Главна тема овогодишње конференције била је трансформација, а домаћини нису пропустили прилику да прикажу вишеслојну трансформацију кроз коју Шлеско војводство и, уопште, јужни део Пољске, пролазе већ дуже време. У складу са тим, читав програм на ЕСОФ-у био је подељен на неколико целина: дигиталну трансформацију, одрживо окружење, енергетску транзицију, културне идентитете и друштвене трансформације, унапређење здравља друштва и промене које се тичу схватања изврсности у науци.
Намера организатора била је да истакне социјалне, културне и економске последице највећих научних достигнућа, како на регионалном тако и на европском и светском нивоу. Истраживачи, научни комуникатори, доносиоци одлука, предузетници, новинари и други присутни у Интернационалном конгресном центру у Катовицама водили су разговоре о науци као важном фактору који доводи до промена у свакодневном животу, али и о супротном процесу – о томе како „живот мења науку“.
Катовице су проглашене за Европски град науке 2024. године, што је овом месту донело бројне едукативне догађаје који се одвијају на универзитетима, у школама и на другим јавним местима широм града. Свака недеља током године посвећена је одређеној теми, а грађани свих узраста позвани су да се укључе у разноврсне активности и истраже различите аспекте науке. Током самог ЕСОФ-а, у току је била недеља посвећена кристалу, праћена предавањима, радионицама и изложбама. Остале теме обухватају вештачку интелигенцију, звук, хумор, новац, архитектуру, олимпизам, срећу и многе друге инспиративне научнопопуларне области.
„Имам осећај да данас присуствујемо нечему изузетни значајном. Нечему што је започело онда када су Катовице проглашене за Европски град науке, а сада се материјализује овом конференцијом. Немам никакве сумње у то да је оно кроз шта је прошла Шлезија једна од највећих трансформација неког региона икада. Ова промена и те како је утицала на бројне и различите аспекте наших живота“, изјавио је на свечаном отварању Михал Дазиковски (Michał Daszykowsky), Координатор Програмског комитета ЕСОФ-а 2024 и Проректор за науку и финансије на Универзитету у Шлезији.
ЕСОФ, који се одржава на сваке две године, у Катовице је привукао чак 3500 учесника и понудио им преко 120 различитих активности, 6 пленарних сесија, 7 семинара и 10 предавања кључних предавача (keynote speakers), а на тродневној конференцији у Пољској присуствовали су и на њој активно учествовали и представници Центра за промоцију науке.
Метаморфоза једног града
Универзитет у Шлезији, са седиштем у Катовицама, један је од највећих универзитета на југу Пољске. Основан је и развијао се у специфичним околностима, уосталом, као и сама Шлезија. Дуги низ година, овај регион повезиван је са рударском индустријом, загађењем и негативним утицајем на природно окружење. Као последица тога, некада Катовичко, а данас Шлезијско војводство, сматрано је прљавим и деградираним подручјем којим деценијама доминира инфраструктура прилагођена искључиво за копање угља. Зато, овај регион дуго није имао развијену уметничку сцену нити развијену научну заједницу, што је за последицу имало недостатак разноврсности и иновација у културним и научним праксама.
Процес трансформације овог подручја започео је деведесетих година прошлог века. С једне стране, у њеној основи леже политичке промене, док је с друге стране, овај крај прошао кроз вишеструке варијације повезане са развојем нових технологија и друштвеним променама. Локални универзитети пропратили су овај процес успостављањем нових студијских програма, а започело се и са улагањем у развој нових вештина и стицање компетенција потребних за одрживи развој региона. Нови миленијум са собом је донео и неке нове изазове – од климатских промена, преко развоја вештачке интелигенције, па до проблема загађења животне средине и трансформације постиндустријских подручја. Сходно томе, теме на конференцији углавном су биле повезане са овим актуелним питањима.
Одржива решења за глобалне проблеме
С обзиром на то да се у модерном здању катовичког конгресног центра у сваком моменту одвијало десетак сесија, немогуће је побројати све теме о којима је било речи током трајања конференције. Једно од занимљивијих предавања, под називом „Уметност и филантропија: катализатор за климатску акцију и друштвену трансформацију“, било је посвећено томе како све уметност може бити корисна у покретању друштвених промена. Посебну пажњу привука је сесија о вештачкој интелигенцији као „продуженој руци“ универзитетских програма, где су учесници расправљали о потенцијалној интеграцији АИ технологија у образовни систем. На конференцији се говорило и о утицају хуманоидних робота на савремено пословање, а било је речи и о томе како климатске промене одређују правац у ком ће се туризам развијати. Ко је имао прилику да прошета до сале са постерима, могао је да сазна више о томе како се отпад од кафе користи у дерматологији или, рецимо, како подаци прикупљени уз помоћ грађана научника могу да спрече брзо ширење птичјег грипа.
Сесије нису само пружиле увид у актуелна истраживања, већ су и истакле важност интердисциплинарног приступа у решавању савремених изазова, наглашавајући потребу за сарадњом између актера из различитих сфера како би се пронашла одржива решења за глобалне проблеме.
ЦПН на ЕСОФ-у
Центар за промоцију науке представио је два значајна и занимљива пројекта. Један је SECURE, у чијем фокусу су каријере истраживача, док је циљ другог пројекта, LOESS -а, да скрене пажњу јавности на важност здравља земљишта и одрживог управљања ресурсима тла.
Пројекат SECURE посвећен је унапређењу дугорочног развоја каријера истраживача кроз креирање сопствене методологије, пилот модела и препорука. Циљеви пројекта укључују развој свеобухватног оквира за истраживачке каријере (Research Career Framework – RCF), моделе каријерног развоја од почетних ангажовања до сталних позиција (Tenure Track-Like Models – TTL), те спровођење пилот програма за тестирање и усавршавање RCF-а. Посетиоци су се са пројектом упознали кроз разговор са стручњацима на штанду пројекта, као и на засебној сесији посвећеној каријерама истраживача.
Да бисмо сачували здраво тло, потребно је више од пуких научних информација – неопходно је да људи разумеју његов значај и ангажују се у решавању проблема. Пројекат LOESS мапира, повезује и ангажује актере у 15 земаља како би развио образовне садржаје о земљишту – иновативне курсеве о тлу, који ће укључити и апликације базиране на виртуелној реалности. На сесији, коју је првог дана догађаја модерирао Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу ЦПН-а, представљене су иновативне образовне праксе и друге креативне иницијативе за промоцију здравља тла у Европи.
Конференција одржана у Пољској пружила је изврсну платформу за дискусију и сарадњу, а поред тога подстакла је научнике и стручњаке из различитих области да се удруже и заједно започну рад на креирању одрживе будућности. Овај догађај, својим богатим програмом, актуелним темама и предавањима најрелевантнијих саговорника, још једном је потврдио значај науке у обликовању бољег и одрживијег света за све нас.