Pripremio: Bogdan Đorđević
I ovoga puta konferencija je okupila veliki broj naučnika iz različitih delova sveta koji su predstavili svoja aktuelna istraživanja, uz poseban naglasak na realan uticaj tih istraživanja na širu zajednicu. Glavna tema ovogodišnje konferencije bila je transformacija, a domaćini nisu propustili priliku da prikažu višeslojnu transformaciju kroz koju Šlesko vojvodstvo i, uopšte, južni deo Poljske, prolaze već duže vreme. U skladu sa tim, čitav program na ESOF-u bio je podeljen na nekoliko celina: digitalnu transformaciju, održivo okruženje, energetsku tranziciju, kulturne identitete i društvene transformacije, unapređenje zdravlja društva i promene koje se tiču shvatanja izvrsnosti u nauci.
Namera organizatora bila je da istakne socijalne, kulturne i ekonomske posledice najvećih naučnih dostignuća, kako na regionalnom tako i na evropskom i svetskom nivou. Istraživači, naučni komunikatori, donosioci odluka, preduzetnici, novinari i drugi prisutni u Internacionalnom kongresnom centru u Katovicama vodili su razgovore o nauci kao važnom faktoru koji dovodi do promena u svakodnevnom životu, ali i o suprotnom procesu – o tome kako „život menja nauku“.
Katovice su proglašene za Evropski grad nauke 2024. godine, što je ovom mestu donelo brojne edukativne događaje koji se odvijaju na univerzitetima, u školama i na drugim javnim mestima širom grada. Svaka nedelja tokom godine posvećena je određenoj temi, a građani svih uzrasta pozvani su da se uključe u raznovrsne aktivnosti i istraže različite aspekte nauke. Tokom samog ESOF-a, u toku je bila nedelja posvećena kristalu, praćena predavanjima, radionicama i izložbama. Ostale teme obuhvataju veštačku inteligenciju, zvuk, humor, novac, arhitekturu, olimpizam, sreću i mnoge druge inspirativne naučnopopularne oblasti.
„Imam osećaj da danas prisustvujemo nečemu izuzetni značajnom. Nečemu što je započelo onda kada su Katovice proglašene za Evropski grad nauke, a sada se materijalizuje ovom konferencijom. Nemam nikakve sumnje u to da je ono kroz šta je prošla Šlezija jedna od najvećih transformacija nekog regiona ikada. Ova promena i te kako je uticala na brojne i različite aspekte naših života“, izjavio je na svečanom otvaranju Mihal Dazikovski (Michał Daszykowsky), Koordinator Programskog komiteta ESOF-a 2024 i Prorektor za nauku i finansije na Univerzitetu u Šleziji.
ESOF, koji se održava na svake dve godine, u Katovice je privukao čak 3500 učesnika i ponudio im preko 120 različitih aktivnosti, 6 plenarnih sesija, 7 seminara i 10 predavanja ključnih predavača (keynote speakers), a na trodnevnoj konferenciji u Poljskoj prisustvovali su i na njoj aktivno učestvovali i predstavnici Centra za promociju nauke.
Metamorfoza jednog grada
Univerzitet u Šleziji, sa sedištem u Katovicama, jedan je od najvećih univerziteta na jugu Poljske. Osnovan je i razvijao se u specifičnim okolnostima, uostalom, kao i sama Šlezija. Dugi niz godina, ovaj region povezivan je sa rudarskom industrijom, zagađenjem i negativnim uticajem na prirodno okruženje. Kao posledica toga, nekada Katovičko, a danas Šlezijsko vojvodstvo, smatrano je prljavim i degradiranim područjem kojim decenijama dominira infrastruktura prilagođena isključivo za kopanje uglja. Zato, ovaj region dugo nije imao razvijenu umetničku scenu niti razvijenu naučnu zajednicu, što je za posledicu imalo nedostatak raznovrsnosti i inovacija u kulturnim i naučnim praksama.
Proces transformacije ovog područja započeo je devedesetih godina prošlog veka. S jedne strane, u njenoj osnovi leže političke promene, dok je s druge strane, ovaj kraj prošao kroz višestruke varijacije povezane sa razvojem novih tehnologija i društvenim promenama. Lokalni univerziteti propratili su ovaj proces uspostavljanjem novih studijskih programa, a započelo se i sa ulaganjem u razvoj novih veština i sticanje kompetencija potrebnih za održivi razvoj regiona. Novi milenijum sa sobom je doneo i neke nove izazove – od klimatskih promena, preko razvoja veštačke inteligencije, pa do problema zagađenja životne sredine i transformacije postindustrijskih područja. Shodno tome, teme na konferenciji uglavnom su bile povezane sa ovim aktuelnim pitanjima.
Održiva rešenja za globalne probleme
S obzirom na to da se u modernom zdanju katovičkog kongresnog centra u svakom momentu odvijalo desetak sesija, nemoguće je pobrojati sve teme o kojima je bilo reči tokom trajanja konferencije. Jedno od zanimljivijih predavanja, pod nazivom „Umetnost i filantropija: katalizator za klimatsku akciju i društvenu transformaciju“, bilo je posvećeno tome kako sve umetnost može biti korisna u pokretanju društvenih promena. Posebnu pažnju privuka je sesija o veštačkoj inteligenciji kao „produženoj ruci“ univerzitetskih programa, gde su učesnici raspravljali o potencijalnoj integraciji AI tehnologija u obrazovni sistem. Na konferenciji se govorilo i o uticaju humanoidnih robota na savremeno poslovanje, a bilo je reči i o tome kako klimatske promene određuju pravac u kom će se turizam razvijati. Ko je imao priliku da prošeta do sale sa posterima, mogao je da sazna više o tome kako se otpad od kafe koristi u dermatologiji ili, recimo, kako podaci prikupljeni uz pomoć građana naučnika mogu da spreče brzo širenje ptičjeg gripa.
Sesije nisu samo pružile uvid u aktuelna istraživanja, već su i istakle važnost interdisciplinarnog pristupa u rešavanju savremenih izazova, naglašavajući potrebu za saradnjom između aktera iz različitih sfera kako bi se pronašla održiva rešenja za globalne probleme.
CPN na ESOF-u
Centar za promociju nauke predstavio je dva značajna i zanimljiva projekta. Jedan je SECURE, u čijem fokusu su karijere istraživača, dok je cilj drugog projekta, LOESS -a, da skrene pažnju javnosti na važnost zdravlja zemljišta i održivog upravljanja resursima tla.
Projekat SECURE posvećen je unapređenju dugoročnog razvoja karijera istraživača kroz kreiranje sopstvene metodologije, pilot modela i preporuka. Ciljevi projekta uključuju razvoj sveobuhvatnog okvira za istraživačke karijere (Research Career Framework – RCF), modele karijernog razvoja od početnih angažovanja do stalnih pozicija (Tenure Track-Like Models – TTL), te sprovođenje pilot programa za testiranje i usavršavanje RCF-a. Posetioci su se sa projektom upoznali kroz razgovor sa stručnjacima na štandu projekta, kao i na zasebnoj sesiji posvećenoj karijerama istraživača.
Da bismo sačuvali zdravo tlo, potrebno je više od pukih naučnih informacija – neophodno je da ljudi razumeju njegov značaj i angažuju se u rešavanju problema. Projekat LOESS mapira, povezuje i angažuje aktere u 15 zemalja kako bi razvio obrazovne sadržaje o zemljištu – inovativne kurseve o tlu, koji će uključiti i aplikacije bazirane na virtuelnoj realnosti. Na sesiji, koju je prvog dana događaja moderirao Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju CPN-a, predstavljene su inovativne obrazovne prakse i druge kreativne inicijative za promociju zdravlja tla u Evropi.
Konferencija održana u Poljskoj pružila je izvrsnu platformu za diskusiju i saradnju, a pored toga podstakla je naučnike i stručnjake iz različitih oblasti da se udruže i zajedno započnu rad na kreiranju održive budućnosti. Ovaj događaj, svojim bogatim programom, aktuelnim temama i predavanjima najrelevantnijih sagovornika, još jednom je potvrdio značaj nauke u oblikovanju boljeg i održivijeg sveta za sve nas.