Џиновски гуштери који су живели на Земљи пре око 150 милиона година нису бљували ватру, али јесу помало личили на змајеве из бајки
Пише: Слободан Бубњевић
Пре око 150 милиона година, случајни пролазник је на сваком ћошку могао видети бронтосауруса како брсти лишће са џиновског стабла, тираносауруса великог као кућа како креће у лов, или игуанодона, диносауруса птицу како лети небом. Научници данас знају много о диносаурусима из тако давне прошлости јер је у земљи пронађено много фосила, остатака њихових костију.
Како је све почело? Неки научници мисле да су митови и бајке о змајевима настали управо због диносауруса. Ове древне животиње су изумрле пре него што је човек настао, али су се њихове кости увек могле пронаћи на разним странама света. Те старе дивовске кости можда су подстакле људе да почну да верују како је некад на свету било правих змајева.
Мада има доказа да су бројни фосили диносауруса већ вековима откривани на разним странама света, први детаљно научно обрађен фосил откривен је 1818. године у Америци. Извесни Соломон Елсворт Јуниор је у свом дворишту у Конектикату копао бунар и у земљи пронашао неке необичне кости.
Он је случај пријавио полицији и испрва се мислило да је реч о људским костима и да се у Елсвортовом дворишту некада десио какав страшан злочин. Међутим, за те старе кости се заинтересовао биолог Нејтан Смит, који је две године касније у „Америчком журналу за науку и уметност“ објавио да су у Конектикату пронађени остаци измурлог гуштера.
НОЈЕВ ГАВРАН
Случај са необичним костима у Конектикату заинтересовао је тадашње природњаке, а неки су помислили да би он могао расветлити трагове који су тридесет година раније пронађени нешто северније од Елсвортове фарме, у Масачусетсу.
Наиме, човек по имену Плини Муди је тада приметио да се у скамењеном песку виде трагови неке дивовске птице. Песак се ту очигледно вековима раније претворио у камене плоче и Муди је закључио да је реч о отисцима гаврана који је припадао Ноју, јунаку из Библије који је, наводно, у великој барки спасао све животиње од потопа.
Испоставило се да те трагове није оставио Нојев гавран из бајке – природњак Едвард Хичкок са колеџа Амхерст је 1935. године закључио да су то отисци давно изумрле птице. У међувремену, природњаци широм света пронашли су много других, сличних фосила.
Тако је почела да се развија палеонтологија, наука о облицима живота који су настањивали Земљу у давној прошлости и која данас детаљно описује диносаурусе.
УЖАСНИ ГУШТЕР Диносаурус на грчком значи ужасни гуштер. Тај назив им је у првој половини XИX века дао познати енглески анатом Ричард Овен, који је све тада пронађене фосиле сакупио и пажљиво их проучио. Овен је закључио да је некада давно Земљу настањивала велика група гмизаваца која се не може упоредити ни са једном живом врстом. Ово своје откриће Овен је представио на чувеном предавању које је одржао 1841. у Британској асоцијацији за напредак науке. Име диносаурус добио је од грчке речи деинос или дино, која значи страшан или ужасан, на коју је додао реч саурус, што на грчком значи гуштер.
ХИЉАДУ ВРСТА
Данас је познато да су ови страшни гмизавци живели на Земљи од пре 230 до пре 66,4 милона година. То је ера коју палеонтолози називају мезозоик, што је средња ера старости планете која обухвата периоде: тријас, јура и креда.
На крају ове ере диносауруси су напрасно ишчезли. Сматра се да су дотад настањивали сваки сув кутак планете. Научницима је данас познато скоро 1000 врста диносауруса.
Савремени научници их деле у две велике групе – саурисхиа, у коју спадају диносауруси који ходају, и орнитхисхиа, у коју спадају летећи диносауруси. Међу њима је славан игуанодон, језива птица налик на дивовског лешинара са великом вилицом и оштрим зубима.
СТИЛ ЖИВОТА ЈЕДНОГ ГИГАНТА
Већина диносауруса су били гмизавци са дугим репом, али су се по облику и начину живота међусобно веома разликовали. Могуће је да су неки од њих умели да пливају, али ниједан диносаурус није живео у води – сачуване кости показују да није било врсте која је имала пераја.
Сматра се да су просечни диносауруси живели око 50 до 60 година. Дужи животни век су имале веће врсте, а било их је разних – многи су били заиста огромни, а неки изузетно ситни, налик на данашње гуштере.
Најкрупнији су били биљоједи, међу којима су најпознатији диплодокуси и апатосауруси. Они су се кретали споро и на све четири ноге. Ови диносауруси су достизали висину вишеспратних кућа. Хранили су се четинарима и лишћем палми.
Биљоједе су обично ловили диносауруси месождери. Најпознатији међу грабљивцима био је Тираносаурус Рекс, чудовишна звер висока неколико метара, са вилицом која је имала ужасно оштре зубе. Тираносауруси су трчали брзином данашњих тркачких кола и могли су да улове кога год су хтели.
ПАД МЕТЕОРА
Како су диносауруси наједном изумрли? Дуго се расправљало о томе и било је разних теорија – да су сви страдали од неке заразне болести или да је због захлађења земље наједном нестало хране. Највише научника верује да су диносауруси измурли када је метеорит ударио у Земљу.
Наиме, један дивовски метеорит је погодио полуострво Јукатан, у данашњем Мексику, и направио кратер који се може видети и данас. Удар тако великог метеорита је подигао огроман облак прашине који је испунио целу атмосферу и није се спустио више година.
Због тога је Сунце слабије осветљавало Земљу, глобална температура се смањила и почеле су да нестају многе биљке. Диносауруси више нису имали довољно хране и почели су масовно да изумиру.
ТАЈНЕ ФОСИЛА Сматра се да је до данас сачуван само стохиљадити део фосила диносауруса, али и то довољно и они се изложени могу видети у многим природњачким музејима широм света, а сваке године се проналазе нови. Иначе, сваки од тих фосила настао је после смрти неког диносауруса. Његова кожа је брзо трулила, али су кости остајале. Оне су потом случајно затрпане земљом или песком, после чега су се током векова готово претвориле у камен. Дешавало се да диносаурус умре на земљишту погодном да милионима годинада чува цео његов скелет. Неки фосили су пронађени замрзнути у леду, а неки, чак, у стврднутој смоли. Једно од највећих открића фосила диносауруса догодило се 1878. године у Бернисарту, у Белгији, где је у земљи пронађена велика група потпуно сачуваних скелета. Х