Алан Тјуринг (1912–1954) био је први човек који је поставио смело питање: да ли машине могу да мисле?
Фото: Wikimedia
Текст: Петар Нуркић
На основу тога настао је Тјурингов тест као један од концептуално најинтересантнијих проблема у рачунарству и когнитивним наукама. Овај енглески математичар, логичар и криптограф развио је више техника за разбијање шифара током Другог светског рата и тако самостално допринео скраћењу трајања рата за барем неколико година успевши да декодира немачку машину за слање тајних порука- Енигму. Као врло ексцентрична личност имао је необичне навике, па је тако носио гас маску приликом вожње бицикла, јер се плашио алергија. Такође, волео је да трчи маратоне и умало је постао представник Британије на олимпијским играма. Био је први отворено декларисани хомосексуалац, што је, услед великих притисака и непристајања на лечење, довело до његовог самоубиства, које је извршио појевши јабуку напуњену цијанидом. Постхумно је помилован, а због великих заслуга у заснивању рачунарства један математички закон носи његово име. Осмислио је алгоритам по којем је направљен први програм за играње шаха. Тјуринг своју популарност није стекао за живота, будући да су сва његова достигнућа углавном биле строго чуване државне тајне. Данас је изразито инспиративна фигура попкултуре, чему говори у прилог и то да је Игра имитације,филм о његовом животу, била номинована за чак осам Оскара.