Alan Tjuring (1912–1954) bio je prvi čovek koji je postavio smelo pitanje: da li mašine mogu da misle?
Foto: Wikimedia
Tekst: Petar Nurkić
Na osnovu toga nastao je Tjuringov test kao jedan od konceptualno najinteresantnijih problema u računarstvu i kognitivnim naukama. Ovaj engleski matematičar, logičar i kriptograf razvio je više tehnika za razbijanje šifara tokom Drugog svetskog rata i tako samostalno doprineo skraćenju trajanja rata za barem nekoliko godina uspevši da dekodira nemačku mašinu za slanje tajnih poruka- Enigmu. Kao vrlo ekscentrična ličnost imao je neobične navike, pa je tako nosio gas masku prilikom vožnje bicikla, jer se plašio alergija. Takođe, voleo je da trči maratone i umalo je postao predstavnik Britanije na olimpijskim igrama. Bio je prvi otvoreno deklarisani homoseksualac, što je, usled velikih pritisaka i nepristajanja na lečenje, dovelo do njegovog samoubistva, koje je izvršio pojevši jabuku napunjenu cijanidom. Posthumno je pomilovan, a zbog velikih zasluga u zasnivanju računarstva jedan matematički zakon nosi njegovo ime. Osmislio je algoritam po kojem je napravljen prvi program za igranje šaha. Tjuring svoju popularnost nije stekao za života, budući da su sva njegova dostignuća uglavnom bile strogo čuvane državne tajne. Danas je izrazito inspirativna figura popkulture, čemu govori u prilog i to da je Igra imitacije,film o njegovom životu, bila nominovana za čak osam Oskara.