Научници су први пут у историји мерили брзину откуцаја срца плавог кита када зарони у потрагу за храном и добили податак који звучи невероватно – тај број се може спустити до само два откуцаја у минуту
Текст: Богдан Ђорђевић
У студији објављеној у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences описан је начин на који су истраживачи дошли до овог податка. Наиме, на тело кита дужине 22 метра прикачен је посебно дизајниран електрокардиограф. На калифорнијској обали, у близини Монтереја, највећи забележени број откуцаја срца у минуту био је 37, док се током трагања за храном број откуцаја спустио и на два. За тих девет сати, колико је трајало мерење под водом, „брзина“ откуцаја срца кита на највећим дубинама варирала је између два и осам откуцаја по минуту. За разлику од риба, китови дишу помоћу плућа, што с времена на време изискује да из воде изроне на ваздух. На површини, када је кит излазио да удахне и опорави се, распон у броју откуцаја његовог срца кретао се од 25 до 37 откуцаја током 60 секунди.
Поређења ради, срце људи у стању мировања куца у распону од 60 до 100 откуцаја у минуту, док током интензивне активности достиже и око 200 откуцаја. Са друге стране, срце колибрија током лета закуца и преко 1000 пута. Слично је и са ровчицама, које спадају међу најмање сисаре на северној полулопти. Код њих број откуцаја може бити и 1200 у току једног минута.
Биолог Џереми Голдбоген са Универзитета Станфорд, као вођа истраживања, истиче да је откриће још значајније ако се зна да техника којом се плави кит храни захтева велики утрошак енергије. Ова појава се објашњава чињеницом да смањење брзине откуцаја срца током урањања омогућује китовима да привремено дистрибуирају крв оним мишићима који су им потребни за лов. Китови се затим опорављају, драстично убрзавајући дисање и фреквенцију рада срца. Све наведено потврђује да овај морски сисар има фантастичну моћ контроле над радом срца, а самим тим и над протоком крви у организму.
Иначе, плави китови могу бити дугачки и до 30 метара, а тежина срца им достиже и 180 килограма. Добијене информације стручњацима указују на то да срце плавог кита функционише „на граници издржљивости“ и нови докази могу послужити као објашњење зашто су баш они највећа створења на планети. Са друге стране, овим добијамо и један од одговора на питање због чега они кроз еволуцију нису постали још крупнији.