Naučni novinari iz Srbije su prvi put u Finskoj prisustvovali jednoj konferenciji Međunarodne federacije naučnih novinara
Tekst: S. Bubnjević
Bele noći u Helsinkiju. Nakon presedanja u Frankfurtu, sletanje i uopšte prvi susret sa finskom prestonicom na kraju juna, usred noći deluje kao dolazak u drugi svet – u naselje koje su ljudi upravo napustili. Jasno je da je noćni čas – puste gradske ulice, okasneli prolaznici i tek pokoji automobil. Međutim, nedostaje – mrak.
Zbog svog geografskog položaja na severu Evrope, Helsinki je grad u kome oko letnje dugodnevice vladaju bele noći, kakve namerniku koji sleti na aerodrom mogu ostaviti onostran utisak da je na obali Baltika dan, ali je većina od 600.000 stanovnika skandinavske metropole nekuda iščezla.
No, već sutradan, Helsinki se budi kao živ i srdačan, ali prepun zanimljivih kvartova, ulica i trgova. Osma svetska konferencija naučnih novinara održava se u samom centru, u zgradama Univerziteta, uz centralnu gradsku katedralu.
Živo je po holovima i salama univerzitetske zgrade. Življe nego na drugim konferencijama. Novinari iz celog sveta doneli su atmosfere raznih kontinenata, ali i brojne sličnosti – isti problemi struke, misije i vizije, izazovi naučnog novinarstva u novom veku.
U Helsinkiju se, naime, krajem juna okupilo 800 naučnih novinara iz 77 država, iz svih krajeva sveta. U četiri dana konferencije, koju svake druge godine organizuje Međunardona federacija naučnih novinara, organizovano je 50 sesija, što panel diskusija, što paralelnih sesija.
Prvi put jednu sesiju su vodili i novinari iz – Srbije.
Na dosadašnjnim konferencijama naučnih novinara, nije bilo predstavnika iz naše zemlje, uglavnom zbog nepostojanja reprezentativnog udruženja naučnih novinara, ali i zato što se tek poslednjih godina naučno novinarstvo počelo masovnije širiti kroz srpske medije.
Kako smo sada stigli u Helsinki? U Centru za promociju nauke smo, naime, još prošle godine saznali za ovu konferenciju, pa smo, računajući kako bi bilo dobro da i Srbija uzme više učešća u svetskoj zajednici naučnih novinara, poslali predlog sesije pod nazivom “Laboratorija interpretacije nauke”.
Zamisao je bila da kroz konkretne primere i analize predstavimo napredak koji se u naučnom novinarstvu dogodio u poslednje dve godine u Srbiji, ali i da ukažemo na specifična iskustva koja proističu iz okolnosti da, mada je nekad postojao naučnopopularni časopis poput “Galaksije” sa ogromnim tiražom, nakon ratova i sve do pre pet do šest godina, osim u retkim slučajevima, nauke nije ni bilo u srpskim medijima.
Ispostavilo se da je ova tema bila dovoljno zanimljiva tako da je sesija prihvaćena, pa su u Heslinki ovog juna iz Centra pozvani autori Elementarijuma, Marija Nikolić i Ljiljana Ilić, zajedno sa autorom ovog dnevnika.
Pokazaće se da je tema sesije i među učesnicima konferencije izazvala pažnju, a o pomaku u srpskom naučnom novinarstvu se puno razgovaralo sa kolegama iz celog sveta. Dobijene su preporuke da se naučni novinari što pre organizuju i umreže kako bi aktivnije učestvovali u ovakvim događajima, a i popravili položaj struke.
Pored zemalja kakva je Srbija, aktuelna je bila priča iz Meksika gde se javljaju mnoge sličnosti u komunikaciji nauke u javnosti, ali je ipak centralna tema konferencije u ovom pogledu bila Afrika.
U okviru programa “Naš uzvudljivi posao” najposećenije sesije su bile posvećene pronalaženja narativa kojim bi se naučne vesti predstavile na najzanimljiviji način, a dan kasnije, posvećen programu “Naš ranjivi svet” uključio je mnoge teme kao što su klimatske promene, globalne katastrofe i incidente poput Fukušime.
Posebno su bili zanimljive panel diskusije o trendovima u naučnom novinarstvu koje pokazuju da je ukazivanje na kontekst naučnih otkrića mnogo važniji deo posla nego prosto izveštavanje o njima. Ovo posebno ohrabruje budući da se u srpskom novinarstvu upravo takav pristup sve više razvija. No, upravo je konferencija u Helsinkiju pokazala kako je dug put potrebno preći da bi se ostvario jednostavan cilj približavanja nauke čitaocima.
Nakon povratka u Beograd, kako se stvar ne bi završila samo na tome da smo o trošku Međunarodne federacije putovali do Finske i nazad, što je nažalost čest slučaj kad je reč o sličnim umrežavanjima, u Beogradu smo prvi Kolokvijum naučnog novinarstva, već 8. jula, posvetili temama iz Helsinkija i tako ova iskustva podelili sa kolegama.
Kao posledica tog skupa, osnovana je Mreža naučnih novinara, koja će kao reprezentativno udruženje ojačati položaj naučnih novinara i omogućiti kolegama iz beogradskih redakcija da budu češće viđeni gosti na ovakvim skupovima.
Sledeći, deveti Svetski kongres naučnih novinara organizuje se u Južnoj Koreji 2015. godine.
Istražite više o WSCJ sesiji Laboratorija interpretacije nauke
Istražite više o Mreži naučnih novinara