Научни новинари из Србије су први пут у Финској присуствовали једној конференцији Mеђународне федерације научних новинара
Текст: С. Бубњевић
Беле ноћи у Хелсинкију. Након преседања у Франкфурту, слетање и уопште први сусрет са финском престоницом на крају јуна, усред ноћи делује као долазак у други свет – у насеље које су људи управо напустили. Јасно је да је ноћни час – пусте градске улице, окаснели пролазници и тек покоји аутомобил. Међутим, недостаје – мрак.
Због свог географског положаја на северу Европе, Хелсинки је град у коме око летње дугодневице владају беле ноћи, какве намернику који слети на аеродром могу оставити оностран утисак да је на обали Балтика дан, али је већина од 600.000 становника скандинавске метрополе некуда ишчезла.
Но, већ сутрадан, Хелсинки се буди као жив и срдачан, али препун занимљивих квартова, улица и тргова. Осма светска конференција научних новинара одржава се у самом центру, у зградама Универзитета, уз централну градску катедралу.
Живо је по холовима и салама универзитетске зграде. Живље него на другим конференцијама. Новинари из целог света донели су атмосфере разних континената, али и бројне сличности – исти проблеми струке, мисије и визије, изазови научног новинарства у новом веку.
У Хелсинкију се, наиме, крајем јуна окупило 800 научних новинара из 77 држава, из свих крајева света. У четири дана конференције, коју сваке друге године организује Међунардона федерација научних новинара, организовано је 50 сесија, што панел дискусија, што паралелних сесија.
Први пут једну сесију су водили и новинари из – Србије.
На досадашњним конференцијама научних новинара, није било представника из наше земље, углавном због непостојања репрезентативног удружења научних новинара, али и зато што се тек последњих година научно новинарство почело масовније ширити кроз српске медије.
Како смо сада стигли у Хелсинки? У Центру за промоцију науке смо, наиме, још прошле године сазнали за ову конференцију, па смо, рачунајући како би било добро да и Србија узме више учешћа у светској заједници научних новинара, послали предлог сесије под називом “Лабораторија интерпретације науке”.
Замисао је била да кроз конкретне примере и анализе представимо напредак који се у научном новинарству догодио у последње две године у Србији, али и да укажемо на специфична искуства која проистичу из околности да, мада је некад постојао научнопопуларни часопис попут “Галаксије” са огромним тиражом, након ратова и све до пре пет до шест година, осим у ретким случајевима, науке није ни било у српским медијима.
Испоставило се да је ова тема била довољно занимљива тако да је сесија прихваћена, па су у Хеслинки овог јуна из Центра позвани аутори Елементаријума, Марија Николић и Љиљана Илић, заједно са аутором овог дневника.
Показаће се да је тема сесије и међу учесницима конференције изазвала пажњу, а о помаку у српском научном новинарству се пуно разговарало са колегама из целог света. Добијене су препоруке да се научни новинари што пре организују и умреже како би активније учествовали у оваквим догађајима, а и поправили положај струке.
Поред земаља каква је Србија, актуелна је била прича из Мексика где се јављају многе сличности у комуникацији науке у јавности, али је ипак централна тема конференције у овом погледу била Африка.
У оквиру програма “Наш узвудљиви посао” најпосећеније сесије су биле посвећене проналажења наратива којим би се научне вести представиле на најзанимљивији начин, а дан касније, посвећен програму “Наш рањиви свет” укључио је многе теме као што су климатске промене, глобалне катастрофе и инциденте попут Фукушиме.
Посебно су били занимљиве панел дискусије о трендовима у научном новинарству које показују да је указивање на контекст научних открића много важнији део посла него просто извештавање о њима. Ово посебно охрабрује будући да се у српском новинарству управо такав приступ све више развија. Но, управо је конференција у Хелсинкију показала како је дуг пут потребно прећи да би се остварио једноставан циљ приближавања науке читаоцима.
Након повратка у Београд, како се ствар не би завршила само на томе да смо о трошку Међународне федерације путовали до Финске и назад, што је нажалост чест случај кад је реч о сличним умрежавањима, у Београду смо први Колоквијум научног новинарства, већ 8. јула, посветили темама из Хелсинкија и тако ова искуства поделили са колегама.
Као последица тог скупа, основана је Мрежа научних новинара, која ће као репрезентативно удружење ојачати положај научних новинара и омогућити колегама из београдских редакција да буду чешће виђени гости на оваквим скуповима.
Следећи, девети Светски конгрес научних новинара организује се у Јужној Кореји 2015. године.
Истражите више о WSCJ сесији Лабораторија интерпретације науке
Истражите више о Мрежи научних новинара