Како је настао лик старца са белом брадом и црвеним огртачем који уочи Нове године једнако увесељава децу у свим крајевима света?
Текст: С. Бубњевић
Бројне легенде о Деда Мразу почивају на древној хришћанској традицији по којој деци поклоне дели Свети Никола пред Божић. Савремено секуларно схватање Деда Мраза развило се у другој половини 19. века.
Лик старца са белом брадом и црвеним огртачeм осмислио је славни амерички карикатуриста Томас Наст (1840–1902).
Наст се прославио својим карикатурама, а Американци су толико волели његове илустрације да се сматрало како његови цртежи могу да подстакну војни морал и патриотизам.
Лик божићног вилењака са белом брадом Наст је први пут објавио 3. јануара 1863. године на насловници часописа Harper’s Weekly, са идејом да пошаље божићну поруку усред америчког грађанског рата.
Касније, Наст је урадио више илустрација Деда Мраза и оне брзо постају део опште културе.
Но, Деда Мраз кога данас знамо потекао је из рекламе. На основу Настових илустрација, компанија Кока-Кола је 1931. лансирала глобалну маркетиншку кампању где је промовисала лик Деда Мраза у људској величини, који је и данас препознатљив.
Мада само заштитни знак једне од првих великих маркетиншких кампања, Деда Мраз је од јунака Кока-Кола постера постао глобални феномен.
Међутим, у појединим срединама, пре свега у оним земљама где доминира религијски утицај ислама, Деда Мраз се сматра непожељним јер представља симбол хришћанске културне доминације.
За разлику од лика, име Деда Мраза није глобално – оно се разликује у различитим земљама и културама. Негде га називају Санта Клаус, Санта Николас, Божић Бата и слично.
Његово име је често повезано са Божићем, али још чешће са Светим Николом, што је иначе религиозни празник који претходи новогодишњем весељу.
Назив Деда Мраз, који се код нас користи, иначе је југословенски производ – осмишљен је тако да не фаворизује ниједну религиозну варијанту у некадашњој заједничкој држави народа Западног Балкана.
