Изложба полиедара из дела „О божанској пропорцији“ Луке Пачолија, које је илустровао Леонардо да Винчи, доступна посетиоцима манифестације „Мај месец математике“
Текст: Алесандро Вецози, директор “Museo Ideale Leonardo Da Vinci”
Mонографска изложба, иако тематски одређена, нуди могућност да се спознаjу различити фундаментални и симболички аспекти методе и дела Леонарда да Винчиjа као споjа уметности и науке, од математике до дизаjна.
Изложбу чини изузетна збирка полиедара из дела О божанскоj пропорциjи Луке Пачолиjа (Сансеполкро, око 1446. Рим, око 1516), коjе jе илустровао Леонардо да Винчи (Винчи, 1452. Амбоаз, 1519). Реч jе о 40 тродимензионалних модела од дрвета, први пут реализованих уз помоћ специjалне технике боjења, димензиjа и до 186 цм, коjи никада до сада нису били излагани. Уз њих ће бити представљени одговараjући факсимили Леонардових цртежа.
Пачоли jе био Леонардов учитељ математике, приjатељ и сапутник, а такође и сведок успеха његових дела и еклектичне гениjалности. Леонардо jе око 1498. нацртао полиедре за Пачолиjево дело О божанскоj пропорциjи, сачињено у три рукописа (jедан намењен Галеацу Сансеверину чува се у Милану, други посвећен Лудовику ил Мору налази се у Женеви, док jе трећи рукопис поклоњен Пjетру Содериниjу, гонфалониjеру Фиренце и наручиоцу слике Битка код Ангиjариjа, коjа се тренутно води као нестала). У издању коjе jе штампано у Венециjи 1509. године Пачоли прецизира да су полиедри „начињени од стране узвишеног сликара перспективе, архитекте, музичара и свим вештинама надареног Фирентинца Леонарда да Винчиjа у граду Милану“.
У овим полиедрима видљив jе утицаj грчке и хеленске културе, од Платонових и Еуклидових геометриjских тела до Архимеда. Они такође откриваjу и повезаност са другим протагонистима италиjанске ренесансе (од Паола Учела и Пjера дела Франческе до интарзиjа Ђованиjа да Вероне), а и са арапским и хебреjским сазнањима.
Полиедри представљаjу предмете задивљуjуће лепоте, блиске модерним скулптурама, коjи истичу значаj Леонарда и његовог уметничког и интелектуалног контекста за савремено доба. Додекаедар jе, на пример, сматран сликом универзума у своj његовоj целини… На изложби ће бити представљени и цртежи Пjера дела Франческе, Пачолиjеве слике, слова алфабета са геометриjском конструкциjом, друге студиjе из геометриjе, математике, хармониjе и пропорциjе самог Леонарда: почев од можда наjславниjег цртежа на свету, Витрувиjанског човека, до аналогиjа са животињама, посебно са коњем. У jедноj од анатомских студиjа Леонардо jе забележио реченицу коjа има пресудну улогу у схватању његове уметности у коjоj jе сликарство истовремено и филозофиjа и наука: „Нека ме не тумаче они коjи нису математичари.“