Мистерија још лебди над правим идентитетом Џека Трбосека, који је крајем 19. века убијао проститутке у сиромашном кварту Лондона
Илустрација: Wikipedia
Текст: Ивана Николић
Средином марта медији широм света објавили су вест да је идентитет Џека Трбосека – који не престаје да фасцинира јавност ни 131 годину након серије ужасних злочина у лондонском Вајтчепелу – напокон откривен захваљујући генетичкој анализи узорака на шалу пронађеном покрај Трбосекове претпоследње жртве Кетрин Едоус.
Британски истраживачи, који су студију под називом Forensic Investigation of a Shawl Linked to the Jack the Ripper Murders (Форензичка истрага шала везаног за убиства Џека Трбосека) објавили у престижном Journal of Forensic Sciences, тврде да је реч о пољском берберину који је тада имао 23 године, Ејрону Косминском, који је, иначе, својевремено био главни осумњичени у полицијској истрази. На шалу се, наводе истраживачи, налазе крв и сперма, за коју се тврди да припада убици. Шал је нађен поред искасапљеног тела, четврте од укупно пет Трбосекових жена, убијаних у року од три месеца. Убица никада није пронађен.
Ипак, најновија студија није прва која повезује мистериозног Џека Трбосека и пољског берберина, али јесте први пут да су докази о поклапању ДНК објављени у рецензираном часопису. Наиме, прича о шалу госпођице Едоус је вероватно централни елемент приче о идентификовању лондонског убице. Њега је 2007. на аукцији купио писац Расел Едвардс, и дао га Јарију Лухелајнену, биохемичару са Универзитета „Џон Мурс“, у британском Ливерпулу, на анализу. Резултати су још тада упућивали на Косминског, али никада нису објављени у целини, у виду засебне студије, због чега су многи генетичари сумњали у веродостојност генетичке анализе. Едвардс је резултате објавио у својој књизи Naming Jack the Ripper (Именовати Џека Трбосека) из 2014.
Када су Лухелајнен и његов колега Дејвид Милер, експерт за репродукцију и сперму са британског Универзитета у Лидсу, поновили анализу, објавили су да је реч о „најсистематичнијој и најнапреднијој генетичкој анализи убистава Џека Трбосека до сада“. Тестови Лухелајнена и Милера су поредили фрагменте митохондријске ДНК (дела ДНК наслеђеног само од мајке) из шала са узорцима узетим од живих потомака госпођице Едоус и Косминског. Узорци се подударају, закључују аутори студије у Journal of Forensic Sciences. Анализа такође показује да је убица имао смеђу косу и смеђе очи, што се подудара са изјавама сведока из иницијалне истраге с краја 19. века.
Осим пољског берберина, неке генетичке анализе су упућивале и на сликара Волтера Сикерта. Пре неколико година америчка ауторка кримића Патриша Корнвел тражила је анализу ДНК узорака са писма које је Џек Трбосек наводно послао полицији, и на коме се и потписао именом које га је прославило – Jack the Ripper. Тако је Корнвел у својој књизи, а на основу ДНК анализа и других трагова – серијским убицом прогласила поменутог сликара. Друге анализе писма, у чију аутентичност многи сумњају, показале су да је убица највероватније била жена.
Међутим, појединци тврде да ови, најновији докази још нису довољно јасни и прецизни како би се случај прогласио затвореним.
Тако неки кажу да не постоји никаква евиденција да је шал заиста био на месту злочина, а све и да јесте, током година је могао да се оштети или контаминира.
Други критичари „Космински теорије“ кажу да је проблематично то што кључни детаљи о специфичним генетичким варијантама добијени упоређивањем ДНК узорака нису укључени у рад. Уместо тога, аутори студије их представљају путем графикона са низом обојених кутија, а на местима где се оне преклапају, узорци са шала и савремене ДНК се поклапају. У своју одбрану, Лухелајнен и Милер тврде да им британски закон о заштити података не дозвољава да објаве генетичке информације живих рођака госпођице Едоус и берберина Косминског. Они тврде да је графикон, заправо, најпрегледнији за не-научнике, поготово оне „које занима прави злочин“.
Још једна критика долази од експерта за митохондријску ДНК са Универзитета у Инсбруку, Хансија Вајсенштајнера, који каже да ова ДНК може само поуздано да покаже да људи – или два ДНК узорка – нису повезани.
„На основу митохондријске ДНК може се само искључити осумњичени“, каже Вајсенштајнер, што значи да би митохондријска ДНК из шала могла да припада Косминском, али је исто тако могла да припада хиљадама људи који су тада живели у Лондону.
Изгледа да ћемо, ипак, морати још да сачекамо до дефинитивне потврде идентитета Трбосека.