Поводом смрти човека који је први закорачио на Месец, Нила Армстронга (1930–2012), подсећамо како је текла најузбудљивија свемирска авантура

 

Текст: Марија Видић

 
„Okay, engine stop.“

„We copy you down, Eagle.“

„Houston, Tranquility Base here. The Eagle has landed.“

Овако је текао један од најпознатијих дијалога из стварног живота, који се одиграо 20. јуна 1969. године, у 20 часова и 17 минута, на Месецу. У том тренутку, свемирски брод Аполо 11 радио-везом је јавио да је успешно слетео на површину Земљиног сателита. Астронаути Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс закорачили су изван лунарног модула на површину Месеца.

Била је то бурна деценија: Рат у Вијетнаму, Вудсток, убиство Кенедија, студентски протести, Битлси, Берлински зид, Че Гевара…

Осам година пре слетања на Месец, баш када се Јуриј Гагарин вратио на Земљу након што је облетео пун круг око Зелене планете, амерички председник Џон Кенеди послао је необично писмо потпредседнику Линдону Џонсону. Бринуло га је новостечено преимућство Руса у јеку трке за освајање свемира. У поруци Џонсону је стајала молба да се позабави свемирским програмом Америке и начином на који би могли на том путу да преузму вођство. Недељу дана касније Џонсон је одговорио: потребно је још много истраживања, али ход човека по Месецу је још далеко, тако да није немогуће да ће САД у тој трци ипак једног дана победити.

Гагарин се у Восток укрцао 12. априла 1961, а већ 25. маја Кенеди је званично најавио подршку Аполо програму и обратио се Конгресу: „Верујем да ова нација треба да се посвети достизању циља пре него што истекне ова деценија – слетању човека на Месец и безбедном повратку на Земљу.“ Кенеди је оценио да је трка за освајање Месеца важна из више разлога, међу којима је, уз националну безбедност, навео и фокусирање нације на науку и истраживања. Годину и по дана касније је рекао да је одлука о појачавању напора да се достигне овај циљ била једна од најважнијих које је донео током свог председничког мандата.

Две и по године касније Кенеди је убијен – није доживео да види Армстронгове прве кораке по Месецу и чује славну реченицу „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство“. Екипа Апола 11 провела је само један дан на Месецу и само једном су шетали по његовој површини, и то тако да се од лунарног модула нису удаљили више од 100 метара. Фотографије њихове шетње по Месецу и данас су, скоро пола века касније, повод за разне теорије завере и сумње да се овај догађај заиста одиграо.

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви