Који су то институти, лабораторије и центри који стварају будућност?
Текст: Марија Николић
Метод који за циљ има да помири две слике: причу о свету око нас и начин на који он функционише, зове се научни метод. Научни метод, у најширем смислу речи, суштински је човекова жудњa да разуме свет који га окружује. Људи би волели да имају неке рецепте који ће им помоћи да схвате принципе посматрања, експеримената и резоновања. Поред начина раскринкавања научних метода и поступака које ћемо узети као релевантне за објашњење неког природног феномена, једнако се често постављају питања: коме можемо да верујемо када је реч о научним сазнањима? Ко су ти људи? Где се они налазе? Које алате користе?
Подразумевајући добар научни метод у истраживању и не улазећи дубље у свет филозофије науке, прича о научнотехнолошким пробојима сели се на места у којима се ти пробоји дешавају.
Савремени светски универзитети свакако омогућују најбоље услове за основна иновативна истраживања, како за појединачне дисциплине тако и за интер али и транс дисциплинарне сарадње различитих поља знања. Увид у универзитетске департмане, научно-наставне програме и пре свега теме истраживања појединачних института, много говоре о томе шта је у фокусу научника данас.
У наставку следи кратак приказ неколико случајно одабраних центара и института при водећим светским универзитетима, чији сами називи побуђују машту сваког релативно научно писменог човека, а чије су активности од суштинског значаја за укупан људски напредак.
Иницијатива за земаљски систем, МИТ
При Институту за технологију на Универзитету Масачусетс налази се истраживачко-образовна група узбудљивог назива Иницијатива за земаљски систем, која спаја дисциплине које се баве околином као што су геологија, атмосферске науке, океанографија, биологија, хемија и инжењерство окружења. У традицији МИТ-ја иновативности, ова иницијатива обезбеђује плодно тло за нова истраживања Земље – она која ће допринети револуционарним алатима и технологији помоћу којих ће се решити фундаментална питања о животу на Земљи. Дајући одговоре на питања о физичким и биолошким променама, Иницијатива за земљски систем има за циљ да разуме неопходности опстанка виталних функција Земљског система за будуће генерације.
Одељење за мозак и когнитивне науке, МИТ
Ништа мање није амбициозно ни Одељење за мозак и когнитивне науке при истом институту, чији научници постављају фундаментална питања из биологије о мозгу и процесима мишљења и перцепцији људског ума. Пошто су мозак и ум толико комплексни, истраживачи са овог одељења раде на свим могућим нивоима истраживања: од сложене молекуларне машинерије неурона појединца до студије сензорних и перцептивних система когнитивног процеса. У расветљавању основних питања о развоју и организацији мозга и његових дневних постигнућа вида, говора, покрета и меморије, рад ових истраживача има дубоке практичне последице, од креирања новог оквира за третирање поремећаја као што су Алцхајмер, аутизам и шизофренија до постављања нових теорија и технологија у областима вештачке интелигенције и интеракције људи и машина. Последње истраживање ове групе било је утрвђивање везе између дечје игре и научног открића, које води проф. Лаура Шулц, а у којем је откривено да су многи делови научног метода – изолација варијабли, препознавање да доказ збуњује, у ствари срж дечјег раног закључивања.
Центар за дуговечност, Универзитет Станфорд
Мисија Центра за дуговечност је редизајн дугог живота. У овом Центру се истражују природа и развој људског живота: у потрази за иновативним начинима употребе науке и технологије при решавању проблема са којима се сусрећу људи преко 50 година старости, циљ је унапређење живота људи свих доби. Пре само неколико дана, научници из овог центра су објавили вест о проналаску који подразумева читање мисли код мишева помоћу праћења флуоресцентног протеина у неурону мишјег мозга.
Висе Институт за биолошки инспирисано инжењерство, Универзитет Харвард
Висе (Wyss) је више од истраживачког института. Његова мисија је развој биолошки инспирисаних материјала и уређаја који решавају критичне медицинске и еколошке проблеме и пребацивање ових трансформативних технологија у производе који имају утицај на друштво и свет. Високоризични, научно вођени приступ је базиран на пионирским моделима иновације, кооперација и технолошког превођења. Са погледом у природу као инспирацију, истраживачи са овог института сарађају са најразличитијим академским, клиничким и индустријским партнерима са којимa заједно под једним кровом развијају биолошки инспирисане технологије. Истраживачи са овог института желе да разумеју настајање живих система, њихово рециклирање, и контролу како би развили потпуно нове приступе конструисања у грађевинарству, претварање енергије, контролисане производње и унапређења нашег окружења.
Центар за еколошку и еволутивну синтезу, Универзитет у Ослу
Центар за еколошку и еволутивну синтезу комбинује широк спектар дисциплина (као што су популациона биологија, статистичко, геномско и математичко моделирање) у циљу одржавања концепта екологије као покретачке снаге еволуције путем селективног процеса са одговарајућим утицајем еволутивних промена на екологију. Овај центар је основан као Норвешки центар за изузетност 2007. године у оквиру Одељења за бионауке Универзитета у Ослу. Један од последњих пројеката је пројекат интеграције екологије и еволуције.
Савез за глобалну одрживост
Савез за глобалну одрживост је јединствено, интернационално партнерство између четири светска водећа научна и технолошка универзитета: Универзитет у Токију, Швајцарски федеративни институт за технологију из Цириха, Масачусетс институт за технологију и Чалмерс технолошки универзитет. Савез карактеришу три освновна циља: 1) унапређење научног разумевања глобалних еколошких промена, 2) развој технологије и политичких алата за помоћ друштвима у превазилажењу еколошких и економских криза, 3) и едукација нових генерација лидера спремних да се сусретну са изазовима одрживог развоја. Од самог оснивања Савез за глобалну одрживост подржао је више од 75 истраживачких пројеката у партнерским институцијама.
Институт за будућност човечанства, Универзитет Оксфорд
Институт за будућност човечанства је водећи истраживачки центар који сагледава кључна питања људске цивилизације. Користећи се математичким, филозофским и научним сазнањима, у овом институту истраживачи испитују ризике и могућности који произилазе из технолошких промена, промишљају етичке дилеме, и оцењују глобалне приоритете. Рад овог института се фокусира на око четири програмске целине: 1) глобани катастрофични ризици, 2) увећавање човечанства, 3) примењена епистемологија и рационалност, 4) будуће технологије. Крајњи циљ оваквог истраживачког рада је да разјасни које су то одлуке које ће креирати дугорочну будућност човечанства.
Научнотехнолошки пробоји који долазе из оваквих и сличних центара знања, представљају суштинску покретачку снагу једне заједнице. Свака заједница која је настала на коренима просветитељства улаже у истраживања и отвара врата блиставим умовима градећи тако моћну основу за иновативно окружење у коме је могуће унапредити живот свих људи на планети Земљи уз неминовно окретање и ка другим просторима за живот наше врсте.
Погледајте који институти постоје у Србији.