Око 30.000 научних радова потенцијално невалидно након што је установљено да су током њихове израде коришћене ћелије непознатог идентитета
Текст: Катарина Стекић
Веома узнемирујућа вест се проширила научном и широм заједницом након објављивања чланка Сержа Хорбаха и Вилема Халфмана, са Радбауд универзитета у Најмегену, у часопису PLoS ONE 12. октобра 2017. године. Према њиховим проценама више од 30.000 истраживања у области биомедицинских наука је потенцијално невалидно или садржи значајне грешке, будући да су у истраживањима коришћене ћелијске линије чији идентитет је погрешно идентификован. Ови радови цитирани су око пола милиона пута, доводећи валидност резултата у биомедицинским наукама у велику кризу.
Све је почело педетих година претходног века када је настала прва линија бесмртних ћелија. Хенријета Лекс, по чијем је имену ова линија названа HeLa, умрла је од рака грлића материце 1951. године. Хенријетин лекар је без њеног пристанка узео узорак ткива и проследио га доктору Џорџу Геју који је био решен да направи прву имортализовану људску ћелију, у чему је и успео.
HeLa ћелије су до данас најкоришћенија линија ћелија за испитивање, нарочито познате по својој отпорности и невероватној брзини умножавања. Процењује се да је до данас настало чак 20 тона HeLa ћелија широм света. Јасно је да ћелија настала 1951. године и њена реплика из 2017. године не могу бити потпуно идентичне, али тешко је поверовати да данас ове ћелије драстично варирају чак и у броју хромозома.
Инспирисане HeLa линијом настале су и многе друге ћелијске линије које су временом постале контаминиране другим ћелијама. Још пре 17 година у часопису Nature објављен је коментар који позива на решавање овог проблема. Бо Малстром, шведски професор биохемије који умире исте године кад објављује овај коментар, наводи да ДНК испитивања HeLa ћелија у неким случајевима показују да су толико контаминиране и мутиране да је једино што их и даље чини HeLa само име.
Хорбах и Халфман на самом почетку свог чланка наводе да није ретко данас наићи на чланке који презентују резултате о раку плућа вршећи испитивања на ћелијама јетре, као и да мешање људских са мишјим ћелијама није изненађујућа појава. У неким случајевима оваква грешка може минимално да утиче на закључке, док у другим може да учини резултате потпуно бесмисленим.
Аманда Кејпс – Дејвис, представница Интернационалног одбора за аутентикацију ћелијских линија (ICLAC), објашњава у чланку из 2015. године како није нимало тешко доћи до контаминације ћелијских линија. Када се постави култура, потребно је време пре него што се развије линија и тада ћелије нису нужно активне. Током ове неактивности довољан је контакт са једном ћелијом другог порекла да се идентитет културе промени до непрепознатљивости, а да истраживачи тога не буду ни свесни.
Иако увелико свесни постојања овог проблема већ дужи низ година, истраживачи нису постали савеснији по питању испитвања порекла ћелија које користе. Овакво понашање је довело до броја радова који су у свом чланку Хорбах и Халфман презентовали, полазећи од тога да су 451 ћелијске линије потпуно контаминиранe. Претпоставља се да су истраживачи једним делом игнорисали овај проблем из финансијских разлога, као и због константног притиска да објаљују нове радове, немајући времена да провере идентитет ћелијских линија.
Хорбах ипак оптимистично верује да истраживачи не објављују резултате са контаминираним ћелијама намерно, већ да је све плод искрене грешке. Већи проблем од тражења кривца он види у очигледној опасности коју овакви нерепликабилни и непоуздани резултати доносе по науку.
Истражите више о HeLa ћелијама.