Женка белоглавог супа, Добрила, враћена је крајем прошле недеље у своје природно станиште Увац, након што је изнемогла и промрзла зимус пронађена на југу Турске
Фото: Wikipedia
Текст: Анђела Мрђа
Добрила, којa је име добила по свом мирном и умиљатом карактеру, слетела је крајем прошле недеље авионом из Турске у Београд, одакле је након ветеринарског прегледа враћена у Специјални резерват Увац, објавило је Министарство за заштиту животне средине на својој званичној интернет страници.
Ова једногодишња женка заштићене врсте Gyps fulvus излегла се на литицама Увца прошлог пролећа, а већ у децембру исте године пронађена је далеко на југу Турске, близу границе са Сиријом, изнемогла и промрзла. Након збрињавања у турским ветеринарским станицама и вишемесечног опоравка, Добрила је коначно априла ове године била спремна за повратак кући.
У организацији транспорта учествовале су све релевантне институције из Србије и Турске како би се испунили стандарди прописани Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре и добиле све неопходне дозволе.
Стигавши на београдски аеродром Добрилу су дочекали министар заштите животне средине Горан Триван, амбасадор Турске у Србији Танжу Билгич, као и бројни домаћи и страни медији.
О овом путовању турска авио-компанија Туркиш ерлајнс, која је, између осталог, обезбедила бесплатан превоз из Урфе до Истанбула одакле је Добрила превезена до Београда, планира да сними документарни филм.
Белоглави суп је највећа птица која насељава наше просторе са распоном крила око 2,8 m и просечном масом од 7,5 до 8,5 kg. Међутим, ова грабљивица понекад може достићи и 11 kg.
Женке носе само једно јаје и то у зимским месецима, а на њему наредних 54 или 56 дана леже оба родитеља. Иако су у питању станарице, њихови млади неретко лутају те се тако повремено могу наћи и стотинама километара далеко од свог станишта.
Овај дружељубиви лешинар углавном се гнезди у колонијама правећи гнезда тако да буду близу једни другима, а живот проводи у моногамним доживотним везама. Како најчешће насељавају медитеранске и планинске пределе, као и отворена подручја са клисурама и слабом вегетацијом, омиљена места за гнежђење су им неприступачне литице и пукотине стена.
С обзиром на малобројност и чињеницу да се веома ретко размножавају, белоглави суп представља најзначајнију врсту која насељава подручје Увца. Овај резерват уједно је и једна од највећих гнездећих колонија на Балкану и дефинитивно највећа у Србији.
Припадници ове врсте могу се наћи и у деловима северне Африке, Малој Азији, али и на Пиринејском и Балканском полуострву.