У последње четири деценије извршено је десет мисија на комете. Шта смо све постигли пре мисије Розета?
Текст: Младен Дробњаковић
Мада до сада најуспешнија и најсмелија, мисија Розета није човеков први поход на комету. И у прошлости је било мисија које су допринеле нашем знању о кометама. Својеврсне временске капсуле Сунчевог система, комете у себи садрже залеђене честице из времена његовог настанка, тако да и није чудо што желимо да видимо шта се то све у њима крије. Чак пет сонди, такозвана Халејева армада, послато је како би се проучила чувена Халејева комета (1P/Halley), чији је последњи пролазак био 1986. године.
1978. ICE (International Cometary Explorer)
Заједнички пројекат НАСА и ЕСА агенција, првобитно лансирана као ISEE-3 (International Sun/Earth Explorer 3), након успешно обављеног задатка бива преименована у ICE и преусмерава се на проучавање интеракције Сунчевих ветрова и атмосфере комета. Ово је прва сонда која је успоставила контакт са кометом. 11. септембра 1985. године прошла је кроз реп комете 21P/Giacobini–Zinner. Након тога је 1986, заједно са армадом, прошла кроз реп Халејеве комете, и тако постала прва сонда која је изучавала две комете. Али може бити да ни то није крај, постоји могућност да буде реактивирана и послата да проучи још комета 2017. или 2018. године.
1984. Vega програм
Vega 1 и Vega 2 су идентични свемирски бродови, део Совјетског свемирског програма, са двојаким задатком да проуче површину и атмосферу Венере и придруже се Халејевој армади. Након испуштања својих истраживачких модула на Венеру, користећи гравитацију планете, наставили су свој пут ка Халејевој комети. Док су истраживале кому (прашина и гасови око језгра комете), летелице су усликале око 1500 слика.
1985. Sakigake и Suisei
Sakigake (јап. пионир) је прва летелица садашње Јапанске свемирске агенције (JAXA) и прва сонда своје врсте која није део ни Америчког ни Совјетског свемирског програма. Њена мисија је била да проучава магнетна поља у међупланетарном простору. Она, као и њен наследник Suisei (јап. комета), део су Халејеве армаде. Suisei је као мисију имао да проучава ултраљубичасто зрачење и соларне ветрове. Након завршетка мисије са армадом, требало је да посете још комета, али су те мисије отказане због недостатка погонског горива.
1985. Giotto
Још једна летелица из Халејеве армаде је Giotto, названа по познатом ренесансном сликару. Пројекат Европске свемирске агенције, Giotto је у сарадњи са остатком армаде имао за мисију да комети приђе најближе, свега 596 километара од њеног језгра. При том блиском пролетању сонда је два пута претрпела судар са честицама. Један од судара је уништио штит за инструменте. Други је уништио камеру, али тек након што је Giotto успешно усликао језгро комете у најближој тачки проласка. Иако је претрпео велике губитке, то га није спречило да обави још једну мисију. Овог пута при пролетању поред комете 26P/Grigg-Skjellerup, Giotto се приближио на свега 200 километара.
1998. Deep Space 1
Овај пројекат НАСА је лансиран са намером да пролети поред астероида 9969 Braille. Свој првобитни задатак, због техничких потешкоћа, извршио је само делимично. Касније је због привремене суспензије јонског погона одустао од сусрета са кометом 107P/Wilson–Harrington. Упркос томе, њен сусрет са кометом 19P/Borrelly је био велики успех. Тада је послао назад слике њене површине високе резолуције.
1999. Stardust
Прва мисија чији је задатак да сакупи и донесе узорке прашине из репа комете назад на Земљу. НАСА шаље роботску сонду Stardust да се сусретне са кометом 81P/Wild, која на том путу пролази поред астероида 5535 Annefrank. Мисија је успешно изведена 2006, када се капсула са узорцима вратила назад на Земљу. Касније, 2011. године, Stardust је послат да посети још једну комету, 9P/Tempel, коју је 2005. посетила и сонда Deep Impact.
2002. CONTOUR (COmet Nucleus TOUR)
Један неушпешан поход НАСА, који је у плану имао да посети три комете (2P/Encke, 3P/Schwassmann–Wachmann, 6P/d’Arrest), имао је задатак да сазна нешто више о саставу језгра комета. Након покретања ракетних мотора који би је послали у орбиту око Сунца, контакт са сондом је изгубљен. Сматра се да се распала након овог маневра.
2005. Deep Impact
НАСА 2005. године лансира још једну сонду са мисијом да проучи садржај комете. Овај пут мисија се састојала из два циља, пролазак поред комете и лансирање секундарне сонде која ће се сударити са кометом. У питању је комета 9P/Tempel, и ово је прва мисија која је избацила материјал са површине комете. Након успеха преусмерана је на двојаку мисију да проучава екстрасоларне планете и комету 103P/Hartley.