У првој овогодишњој АМЕРИКАНИ, усред поларног вортекса, истражујемо порекло интелигенције
Текст: Марија Николић
Илустрација: Александар Савић
Од дописнице Елементаријума из Бостона, САД
Подручје Нове Енглеске и генерално државе Масачусетс, карактеришу дуге и релативно хладне зиме. Међутим, почетак нове 2014. остаће упамћен по поларном вортексу, дефинитивно најпопуларнијем метеоролошком термину за наступајућу годину, бар што се Северне Америке тиче.
Док се блага зима развија у пределима југоисточне Европе, велики део северне Америке и Канаду обухватио је вртоглави талас висинског система ниског притиска који и иначе зими лебди изнад Арктика, али се овога пута несебично проширио преко средњозападног дела Северне Америке, практично све до Голфског залива. Важно је рећи да појам поларног вортекса није никакав нови термин који су сковали лукави заговарачи климатских промена, већ је термин који метеоролози употребљавају још од средине прошлог века – када су први пут уочили талас хладног ваздуха изнад Арктика у овом делу године.
Вореткс, односно поларни вртлог, обично одређује колико ће хладног ваздуха бити пренесено са Арктика дуж Канаде, па све до одређених делова Сједињених Америчких Држава. Управо протекле недеље атмосферске прилике су дозволиле да се овај поларни вртлог прошири мало више него што је то обично случај, стварајући тако проблеме у подручју које настањује око 200 милиона људи.
Метеоролози су објаснили да није реч ни о каквој необичној промени климе, те су подсетили да је пре двадесетак година сличан ледени талас донео снег и поларну температуру ваздуха. И овога пута, из истог разлога, неке државе су накратко биле потпуно блокиране.
АЈНШТАЈН МЕЂУ ПАПАГАЈИМА
Док природа спава дубоким зимским сном под налетом поларног вртлога, јануарски семестар на универзитетима Харвард и МИТ увелико траје. За све вредне студенте који зимски распуст желе да проведу радно, ови универзитети нуде забавне интензивне програме – од тродневних до двонедељних курсева. Целодневне школске активности заљубљеника у знање једноставно не дозвољавају поларном вртлогу да се у потпуности искаже.
Док једни помно прате предавања и учествују у мањим или већим радним групама усавршавајући сопствене вештине преговарања, убеђивања и лидерства, други стичу знања из основа биоинформатике, а трећи покушавају да усаврше летеће роботе или стратегије планетарних посматрања. Међутим, међу свим тим студентима и професорима има и неколико папагаја.
Наиме, у оквиру истраживања порекла људске интелигенције, које се спроводи на Катедри за психологију харвардског универзитета, има неколико бриљантних папагаја који својим активностима доприносе раскринкавању мистерије интелигенције и комуникације.
Афрички папагај Грифин препознаје називе неколико десетина објеката. Он разликује пет боја и шест облика, па чак и броји до осам. Грифин уме да тражи своје омиљене посластице, али и да покаже на место на које жели да иде. Уколико му се допадате, дозволиће вам да га чешкате по глави.
У потрази за пореклом људске интелигенције, истраживачи покушавају да деконструишу механизме помоћу којих папагаји успевају да науче различите концепте и комуникацијске вештине. За разлику од примата, наших најближих рођака, папагаји уче вокално. Испоставља се да птице имају у мозгу исти број регија за вокално учење као и људи, само што су оне другачије организоване. Иако су се папагаји у еволуцијском процесу раздвојили од нас пре око 280 милиона година, чињеница да од нас могу да науче једноставне комуникацијске системе и препознају ознаке објеката, говори много о томе колико су ове вештине дубуко усађене у наш систем.
Професорка Ајрин Пеперберг, позната је по свом колеги Алексу, такође афричком папагају који је скоро 25 година очаравао свет својом интелигенцијом и способношћу да увиди различите односе и разуме најразличитије концепте. Његова интелигенција се мерила нивоом интелигенције шестогодишњег детета. Након Алексове смрти 2007, на његово место долази већ поменути Грифин, који може да препозна облике објеката који су само делимично приказани. Ова вештина би омогућила Грифину да у дивљини разазна предатора који је делимично скривен и тако сачува свој живот.
ПТИЦА УЧИТЕЉ
Грифин очигледно има задивљујуће вештине, међутим, да ли то значи да је он једнако паметан као и дете млађег узраста?
Професорка Пеперберг указује на то да рад са Грифином и сличним папагајима показује да није у питању само једноставни стимуланс, одговор или мимикрија, те да истраживачи попут ње нису људи који тестирају животиње навикле на научнике, већ оне одговоре на одређене задатке могу да дају било коме. Оно што проф. Пеперберг жели да истакне јесте да животиње нису истрениране, већ да оне са пуним разумевањем суделују у комуникацијским односима. Проф. Пеперберг додаје и то да управо због те особине птице као што је Грифин могу без проблема да служе као учитељи њиховим другим дивљим рођацима.
Ових хладних јануарских дана, на Катедри за животињску когницију харвардског универзитета, Грифин своју млађу шестомесечну рођаку Атену подучава препознавању облика.
У потрази за разрешењем тајни живота и бесмртности помажу нам не само машине које пажљиво развијамо већ и животиње – бића од којих још имамо толико тога да научимо.
ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ
Замрзавање које је подразумевало температуре и до минус 30 на Целзијусовој скали остаће запамћено као кратко дубоко замрзавање појединих густо насељених предела. У историју ће свакако ући и листа бизарних догађаја који су били директна последица споменутог мини леденог доба.
Док је жива природа одумирала у леденој грозници, један затвореник у кентакијском локалном затвору се, након што се успешно евакуисао из заточеништва, већ наредног јутра добровољно пријавио полицији како би се спасио од залеђивања и вратио топлом гнезду, додуше поново иза решетака. Поред Анана, највеће светске звезде поларног вртлога, чикашког дванаестогодишњег поларног медведа, који је због неарктичке исхране изгубио неопходну дебљину крзна, те је налет леденог таласа морао да проведе у температурно контролисаном окружењу, запањујућа је била и чињеница да је Флорида накратко била хладнија од Аљаске, за два степена.
Зимске чаролије дубоког замрзавања навеле су људе на нове облике заштите од проклизавања на пешачким стазама. Будући да со губи своје карактеристике не температурама нижим од -10 степени Целзијуса, грађани су уочили неколико нових облика одлеђивања тротоара: и то помоћу сока од цвекле, саламуре сира, меласе и сока од кромпира. Неки грађани су посебно били инспирисани ледом, па су у празничним данима уживали у игри са кључалом водом посматрајући како се на поларним температурама иста моментално претвара у кристале. Овај зимски хоби био је врло распрострањен, што је парадоксално увећало број људи који су се у периоду ледене стихије јавили за помоћ услед опекотина.
У Канади је у току двонедељног замрзавања било више пријава експлозија тзв. мразних земљотреса – појава које настају услед замрзавања воде која у контакту са земљиштем доводи до ослобађања енергије која је веома слична енергији која се ослободи при промени у земљишту након земљотреса. Међутим, последице мразних земљотреса су знатно мањег обима од оних које имају прави земљотреси, тако да се вибрације након ове „експлозије“ не шире даље од стотинак метара у пречнику.
Истражите нове идеје, директно из центра америчке образовне империје, у рубрици АМЕРИКАНА