Мит о Амазонкама, озлоглашеним и суровим ратницама са Истока, једна је од најпознатијих прича из богате грчке митологије, у различитим интерпретацијама присутна и у данашњој популарној култури. Оне су припаднице неустрашивог, древног народа жена ратника, који је живео у некој врсти хомосексуалног матријархата, а антички историчар Херодот их назива Андроктонама – убицама мушкараца.
Легенде кажу да мушкарцима није било дозвољено да бораве и ступају у сексуалне односе у земљи Амазонки, али су једном годишње, у циљу одржања врсте, Амазонке посећивале суседно племе састављено само од мушкараца. Мушку децу Амазонке би убијале или односиле и остављале у дивиљини, док су женску задржавале и подучавале лову и вештинама ратовања. Приписује им се још и да су носиле панталоне, тетовирале се, изумеле ратне секире, али и да су себи одсецале десну дојку како би лакше руковале луком и стрелом.
Према једном предању, ове страшне ратнице живеле су у области Понт крај Црног мора, где су основале краљевство под вођством краљице по имену Хиполита. Поред овог краљевства, наводно су основале и многе блискоисточне градове попут Смирне, Ефеса, Синопа и Пафоса. Есхил сматра да су у давној прошлости живеле су у земљи Скита, поред Азовског мора, а да су се касније преселиле у области данашње северне Турске.
Херодот такође њихову прапостојбину смешта у регион који се граничи за земљама које су насељавали Скити и Сармати, а чак тврди да су Сармати били потомци Амазонки и Скита и да су њихове жене „наставиле да од тог дана до сада негују древне амазонске обичаје тако што су често ишле у лов на коњима са својим мужевима, учествовале су у биткама и носиле исте хаљине као и мушкарци“. Ипак, дуго се мислило да су ове приче и античка сведочанства само легенде и митови и да имају мало утемељења у стварности и историјским чињеницама.
Међутим, недавно је – управо на простору где су Есхил, Херодот и грчки митови смештали прапостојбину Амазонки – тим истраживача са Института за археологију Руске академије наука дошао до изузетног открића. Наиме, руски археолози у једној гробници у западној Русији пронашли су остатке четири људска скелета сахрањена заједно са ратном опремом: врховима стрела, копљима и седлима. Испоставило се да су то посмртни остаци жена – скитских ратница које су живеле пре 2500 година!
Археолози наводе да су ове жене биле различитих старосних доби, што откриће чини још значајнијим – ово је први пут да су истраживачи пронашли скитске жене из различитих генерација сахрањене заједно у једној гробници. Најмлађа ратница имала је између 12 и 13 година, што указује да су скитске девојчице одмалена обучаване за рат, једнако као и дечаци. Друге две жене биле су у својим двадесетим кад су умрле, а последња је имала између 45 и 50.
Најстарија ратница носила је златни церемонијални шлем украшен цветним орнаментима. Ово је први пут да су истраживачи на глави неке ратнице пронашли овако добро очуван скупоцени шлем. Наиме, овај шлем садржи између 65 и 70 процената злата у себи, што је далеко већа количина овог племенитог метала него што се обично може наћи у накиту који су носили Скити. То само указује на статус који је у скитском друштву имала ова средовечна ратница.
Валериј Гуљајев, водећи аутор овог истраживања, назвао је ово октриће јединственим и истакао да оно показује да су жене и мушкарци у скитском друштву имали готово једнак третман. „Амазонке су уобичајен скитски феномен“, каже он. „Сви погребни ритуали који су приређивани за мушкарце, приређивани су и за жене.“
Међутим, ово није прво нити једино откриће које пружа доказе да Амазонке нису само мит. Јерменски истраживачи, на пример, пронашли су пре три године остатке двадесетогодишње жене, која је очигледно погинула у бици. У њеној нози, они су пронашли врх стреле, а њене кости и бутни мишићи имале су структуру која указује да је јахала коње. Најновије откриће се ипак, за ралику од поменутог јерменског и неких претходних, издваја по очуваности како костију тако и ратне опреме и накита.
„Већ дуго се претпоставља да су митови о Амазонкама које су причали Грци били само пука измишљотина“, каже Ејдријен Мејор, професорка са Универзитета Стенфорд и ауторка књиге Амазонке: Животи и легенде о женама ратницама широм древног света. „Данас имамо доказ да су ове жене стварно постојале и да су животи ових ратница заиста утицали на идеје и представе које су стари Грци имали о Амазонкама.“