Творац вештачке интелигенције и савремених рачунара, Алан Тјуринг, свој научноистраживачки пут започео је током школског раздобља у Шерборну
Текст: Љиљана Илић
Мапа: Стефан Унковић
Алан Матисон Тјуринг, математичар, логичар и криптограф, рођен 1912. године у Лондону, задужио је савремени свет неколицином својих математичких достигнућа. Овај научник тужне животне судбине, творац вештачке интелигенције и савремених рачунара, провео је своје школске дане у месту Шерборну у Енглеској.
Како је био из аристократске породице, његово образовање и научно откривање света није морало да трпи. Младог Тјуринга уписали су најпре у школу „Сент Мајкл“, а затим, када је напунио тринаест година, и у престижну независну школу „Шерборн“. Већ у раном, школском узрасту, учитељи су уочили његову генијалност и непоколебљиву жељу за сазнањем. У неким наводима помиње се чак и детаљ да је у време штрајкова железничара бициклом прелазио стотинак километара између Саутемптона, где је породица у то време живела, и седишта школе у Шерборну.
Као анегдоте из Шерборна остале су забележене приче о томе како је Тјуринг успут решавао теореме које су математичари решавали деценијама пре тога, концентрисан на сопствене алгоритме. Са петнаест година успешно је решавао математичке проблеме који су далеко надрастали његов школски узраст, а са шеснаест година ишчитао је рад Алберта Ајнштајна и обрадио и унапредио Ајнштајнову анализу Њутнових закона кретања.
Творац теста којим се утврђује да ли је машина „интелигентна“, касније назван Тјурингов тест, као и универзалне машине којом су постављене основе алгоритама за све будуће рачунаре (Тјурингова машина), у „Шерборну“ је започео платонску љубавну везу са колегом Кристофером Моркомом. Ово га је инспирисало за још интензивнији и надахнутији рад на математичким проблемима.
Хомосексуалност, коју је први пут испољио током школовања у Шерборну, касније ће бити узрок трагичног исхода Тјуринговог живота. Иако генијални научник, конзервативна клима која је у то време у Британији била у потрази за жртвама, од Тјурингове наклоности истом полу направила је праву фаму: после судског процеса ком је био подвргнут након хомосексуалне везе из каснијег живота, понуђен му је избор између затвора и хемијског третмана. Приставши на третман хормонима, Тјуринг постаје трајно импотентан, а успут и стигматизован у друштву у коме је живео. Свој живот окончао је самоубиством 1954. године прогутавши цијанид.
Ипак, неколико година након његове смрти, Тјурингове заслуге за развој технологије у модерном друштву ипак су признате: од 1966. Асоцијација за рачунарство додељује Тјурингову награду за рачунарска достигнућа. Сматра се да је та награда у свету рачунара једнака Нобеловој награди. У Манчестеру, граду у којем је радио до краја живота, одржавају се разне манифестације у његову част, а једна од улица у Манчестеру је 1994. названа по Тјурингу (Alan Turing Wаy).
Без Алана Тјуринга, данас не би било могуће сурфовати нетом, употребљавати навигациони систем током вожње аутомобила или користити мобилни телефон као мали преносни рачунар. Тјурингове идеје покренуле су еру рачунара, јер је на концепту који је он развио израђен већи број нових рачунара, који су намену убрзо нашли у ваздухопловству, поштанској служби и на универзитетима.
Једно је сигурно: свако ко данас употребљева рачунар, игра видео-игрице или користи модерне GPS уређаје, користи решења која је пронашао Алан Тјуринг – гениијални научник и човек трагичне судбине.