Како је показала недавна студија, психоделична дрога која је саставни део јужноамеричке биљне мешавине зване ајахуаска изазива последице налик искуствима блиским смрти
Текст: Ђорђе Петровић
Истраживачи наводе да то значи да се осећаји напуштања сопственог тела или унутрашњег мира, повезани са искуствима опасним по живот, могу једноставно објаснити променама у начину функционисања мозга, и нису доказ постојања паранормалних феномена.
ДМТ је главни психоактивни састојак ајахуаске, коју неки домородачки народи Амазона користе као „свету тајну“. Људи који су је конзумирали обично описују како осећају да трансцендирају сопствено тело и улазе у другачију стварност.
Крис Тимерман и колеге са Империјал колеџа у Лондону убризгали су ДМТ интравенозно тринаесторици добровољаца и затражили од њих да попуне упитник коришћен за процену искустава блиских смрти. Приликом претходног тестирања, истим волонтерима је дат плацебо интравенозно, тако да нису могли да знају који експеримент укључује праву дрогу.
Након експеримента са ДМТ, резултати упитника потврдили су да свих 13 учесника испуњава претпостављене критеријуме за искуство блиско смрти. Они су рекли да су се осећали као да су се нашли у „неземаљском амбијенту“, доживљавајући „неописив мир или пријатност“, осећајући „јединство са универзумом“ и изузетну појачаност чула.
Када су њихове одговоре упоредили са одговорима других 13 људи који су пријавили да су заиста доживели искуства блиска смрти, није било статистички значајнијих разлика међу овим групама.
Мало се зна о томе шта се догађа у мозгу када неко доживи искуство блиско смрти. Ова субјективна сличност између искустава блиских смрти и халуцинација под утицајем ДМТ-а сугерише да психоделици могу да осветле неке апсекте овог феномена.
Психоделичне дроге као што је ДМТ делују углавном тако што утичу на систем сератонина у мозгу. Иако ова студија није мерила мождану активност, Тимерман сматра да „можемо само спекулисати да се нешто слично догађа и током искустава блиских смрти“.
Неки аутори осећај напуштања тела или преживљавања смрти повезују са такозваним феноменом растварања ега, односно губитка осећаја сопства што је уобичајена карактеристика психоделичних искустава. Студије скенирања мозга показале су да уобичајени начин умрежавања – скуп можданих регија повезаних са нашим осећајем себе – постаје мање кохезиван под утицајем других психоделичних дрога, може објаснити зашто поједини људи осећају да могу преживети смрт сопственог ега.
Занимљиво, иако се ДМТ појављује у траговима у крви и урину, сам извор молекула унутар људског тела још увек није пронађен. Иако се дугопретпостављало да се он производи у мозгу у тренуцима суочености са смрћу, ово питање је и даље предмет полемике међу истраживачима.