Kako je pokazala nedavna studija, psihodelična droga koja je sastavni deo južnoameričke biljne mešavine zvane ajahuaska izaziva posledice nalik iskustvima bliskim smrti
Tekst: Đorđe Petrović
Istraživači navode da to znači da se osećaji napuštanja sopstvenog tela ili unutrašnjeg mira, povezani sa iskustvima opasnim po život, mogu jednostavno objasniti promenama u načinu funkcionisanja mozga, i nisu dokaz postojanja paranormalnih fenomena.
DMT je glavni psihoaktivni sastojak ajahuaske, koju neki domorodački narodi Amazona koriste kao „svetu tajnu“. Ljudi koji su je konzumirali obično opisuju kako osećaju da transcendiraju sopstveno telo i ulaze u drugačiju stvarnost.
Kris Timerman i kolege sa Imperijal koledža u Londonu ubrizgali su DMT intravenozno trinaestorici dobrovoljaca i zatražili od njih da popune upitnik korišćen za procenu iskustava bliskih smrti. Prilikom prethodnog testiranja, istim volonterima je dat placebo intravenozno, tako da nisu mogli da znaju koji eksperiment uključuje pravu drogu.
Nakon eksperimenta sa DMT, rezultati upitnika potvrdili su da svih 13 učesnika ispunjava pretpostavljene kriterijume za iskustvo blisko smrti. Oni su rekli da su se osećali kao da su se našli u „nezemaljskom ambijentu“, doživljavajući „neopisiv mir ili prijatnost“, osećajući „jedinstvo sa univerzumom“ i izuzetnu pojačanost čula.
Kada su njihove odgovore uporedili sa odgovorima drugih 13 ljudi koji su prijavili da su zaista doživeli iskustva bliska smrti, nije bilo statistički značajnijih razlika među ovim grupama.
Malo se zna o tome šta se događa u mozgu kada neko doživi iskustvo blisko smrti. Ova subjektivna sličnost između iskustava bliskih smrti i halucinacija pod uticajem DMT-a sugeriše da psihodelici mogu da osvetle neke apsekte ovog fenomena.
Psihodelične droge kao što je DMT deluju uglavnom tako što utiču na sistem seratonina u mozgu. Iako ova studija nije merila moždanu aktivnost, Timerman smatra da „možemo samo spekulisati da se nešto slično događa i tokom iskustava bliskih smrti“.
Neki autori osećaj napuštanja tela ili preživljavanja smrti povezuju sa takozvanim fenomenom rastvaranja ega, odnosno gubitka osećaja sopstva što je uobičajena karakteristika psihodeličnih iskustava. Studije skeniranja mozga pokazale su da uobičajeni način umrežavanja – skup moždanih regija povezanih sa našim osećajem sebe – postaje manje kohezivan pod uticajem drugih psihodeličnih droga, može objasniti zašto pojedini ljudi osećaju da mogu preživeti smrt sopstvenog ega.
Zanimljivo, iako se DMT pojavljuje u tragovima u krvi i urinu, sam izvor molekula unutar ljudskog tela još uvek nije pronađen. Iako se dugopretpostavljalo da se on proizvodi u mozgu u trenucima suočenosti sa smrću, ovo pitanje je i dalje predmet polemike među istraživačima.