На самом почетку сваког свог предавања, након представљања, Џејмс Тентон пита ученике да ли би желели да науче шта је ”међународни математички поздрав”. Следи пар секунди тишине. ”Одговор је да”, прекида је Тентон. ”Oдговор је увек да”, oн се шали, али томе га је научило вишегодишње искуство у настави математике. Деца се морају ангажовати.
Данас је Тентон један од најпопуларнијих предавача и популаризатора математике, гостујуће-путујући члан Америчке математичке асоцијације. ”Поздрав” је сам измислио док је радио као наставник у једној средњој школи у Бостону, пре десетак година. Није у питању само игра или метод анимације: ”поздрав” је осмишљен тако да ученике уведе у проблеме математичке топологије.
Веза између забавног поздрава, односно игре, и напредних области као што је топологија је једна од његових омиљених особина математике. ”Најједноставније идеје, као што је мој мали поздрав, отварају толико много могућности. Једно мало питање је као узак процеп, прозор који води до читавог универзума идеја”, наглашава Тентон.
Након што је 1994. докторирао на Принстону управо у области топологије, десетак година је пратио добро утабану стазу академске каријере. Међутим, никада му није пријао начин на који је учио математику пре колеџа, а посебно етикета коју је она као предмет носила у средњој школи.
”Људи мисле да је математика јако тешка и не боје се да то кажу. Поносни су на то што не знају математику. Никад тако нешто не би рекли за поезију, на пример”, каже Тентон, не кривећи људе, и додаје “кривица је у школској настави, која је јако сувопарна, суморна и досадна.” Желећи да то темељно промени, напустио је академске воде и запослио се као средњошколски наставник.
Истраживачи из средње школе
”У основној школи деца науче све основе и сво ”животно потребно” математичко знање, као што су основне операције са бројевима. У средњој школи је онда време да се негује љубав према овој дисциплини.” У то име већ годинама ради и са наставницима, пише књиге, водиче и материјале.
Београдска и петничка публика имале су прилику да присуствују Тентоновим предавањима током његове посете од 25. до 29. маја, у оквиру манифестације ”Мај месец математике” и пројекта CREATIONS. У Петници је показао да је правилно савијање траке од папира исто што и превођење разломака у бинарни код; сви присутни су, наравно, добили траке и ручно бројали савијања.
На питање да ли му недостаје свет истраживања одмахује главом, мада помало неодлучно. ”Тачно је да ми недостају колеге и та атмосфера једнакости и померања граница”, каже, ”али не толико и само истраживање.” Споменуо је једног свог ученика, средњошколца, који је, инспирисан његовим предавањем о разломцима и савијању папира, поставио потпуно нову хипотезу.
”Кључ је у томе што се са средњошколцима може доћи до нивоа математичких истраживања, до академског нивоа. Треба их научити математичком размишљању, а не само садржају”, наводи Тентон, објашњавајући да је управо тај садржај један од највећих камена спотицања савременог математичког образовања.
”Велики део (математичког) курикулума широм света се састоји од следећег: ево како се решава овај тип проблема. Сад их уради педесет. Највећа врлина је понудити тачан одговор у најкраћем могућем року”, објашњава Тентон, наводећи да не сматра да је проблем ако се ученици за рачунање окрећу својим компјутерима или телефонима. ”Изразито ми је драго што у модерном свету више не морамо све да рачунамо ручно. То може само да нас учини бољим математичарима, а не горим”, додаје познати математичар.
Није сигуран колико тај став деле наставници математике: ”Не морају деца да памте ни основне операције (таблицу множења). Да, у реду је чак и ако неко не зна одмах колико је седам пута девет. Али желим да знам да може да процени колико би то отприлике требало да буде. Шездесет и нешто? То ми је довољно. Наравно да није у реду ако не знају да ли је одговор двадесет или двеста.”
Слободни математичар
Више пута спомиње како је задовољан својом посетом Србији. Гостовао је у Математичкој гимназији, у Математичком институту САНУ, у StartIt центру, Петници, на Хемијском факултету, у математичком друштву ”Архимедес”. Осцрћући се на своју посету нашој земљи, он додаје: ”Свиђа ми се што се у Србији математици придодаје велики значај, што имате специјалне школе. Тога нема свуда”,
Међутим, оно што види као заједничко где год је путовао је схватање математике као посебне науке, строге и аскетске, само за одабране: ”То је тужно, зато што је математика једна врло људска ствар. Па ми је користимо и уживамо у њој већ десет хиљада година, ако не и дуже.”
Од 2014. Тентон је ”слободни математичар” (mathematician-at-large) Америчке математичке асоцијације. ”Код куће, у Фениксу у Аризони, где сам се преселио са женом због њеног посла, највише времена проводим у кафићима за компјутером, тражећи оригиналне проблеме и смишљајући нове методе. И даље предајем, али данас највише наставницима”, говори Тентон.
Током читаве вишедневне посете, кроз врло богат и напоран распоред, у ведром расположењу наглашава: ”Имам среће са својом каријером. Радим баш оно што бих и желео да радим, на начин на који желим то да радим”. Његов циљ је јако амбициозан – темељна промена математичког курикулума, међутим, наглашава на које потешкоће у свом послу наилази: ”Математичко образовање је као један огроман океански танкер, и, да будем искрен, јако га је тешко окренути и променити правац. Али то можда могу управо наставници. И зато ћу наставити да радим са њима.”
Истражите више о Џејмсу Тентону у његовом узбудљивом аутобиографском есеју.