„Најхладнија зима икада!“ или „Паклено лето пред нама!“ неки су од наслова на које редовно наилазимо док претражујемо вести на интернет порталима. Ако се, пак, усудимо да прочитамо читаву вест, онда углавном схватимо да је реч о сасвим обичној зими или нормалном лету. „Никада нећете чути дипломираног метеоролога да говори сензационалистички“, каже др Мирјам Вујадиновић Мандић, ванредна професорка на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Будући да је атмосфера један хаотичан систем, прави је изазов израчунати прогнозу времена за будућност удаљенију од неколико дана. Зато и мала грешка у почетним осматрањима може да доведе до потпуно погрешног предвиђања времена кроз две недеље.
„За прогнозу неколико дана унапред кажемо да је детерминистичка, јер помоћу једног нумеричког модела ми добијемо прогнозу времена у одређеном месту, па онда знамо хоће ли евентуално падати киша или која се тачно температура тамо очекује. Резултат дугорочне прогнозе умногоме зависи од грешака у почетном пољу и зато не можемо да имамо тако детерминистичку прогнозу као што је то случај код краткорочних прогноза“, наглашава др Вујадиновић Мандић.
Данас постоји читав низ статистичких прогноза за предвиђање времена више од две недеље унапред, а наша саговорница наводи да се у Србији примењује метод аналогија, који подразумева поређење актуелних метеоролошких околности са сличним временским приликама из прошлости, уз претпоставку да ће се некадашњи образац поновити и у будућности. У свету се, међутим, последњих деценија користе такозване пробабилистичке нумеричке прогнозе. За разлику од краткорочних прогноза које су детерминистичке, овај тип прогнозе нуди више различитих предвиђања, заједно са вероватноћом да ће се оне заиста и остварити.
„Тренутно су актуелни сетови који садрже 50 прогноза, од којих свака почиње од различитог почетног поља. И онда као резултат добијете не једну, већ 50 прогноза за следећих месец дана или за следећих седам месеци. Таква прогноза даје распон могућих догађаја који ће се десити у следећим сезонама“, каже за Елементе др Вујадиновић Мандић, и појашњава: „Ми онда можемо да кажемо не да ли ће неког датума за два-три месеца падати киша на неком месту или не, него каква је вероватноћа да ће се догодити нека важнија временска појава на том месту у одређеном периоду. Генерално, овакав начин прогнозирања поузданији је за оне временске појаве које обухватају већи простор и које трају дуже.“
Интегрисани систем агрометеоролошких прогноза
Поуздана временска прогноза посебно је важна онима који највише зависе од временских прилика, а у тој групи предњаче пољопривредни произвођачи. Др Мирјам Вујадиновић Мандић руководи пројектом IAPS (Интегрисани систем агрометеоролошких прогноза), који финансира Фонд за науку кроз Програм за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС).
„Крајњи циљ пројекта је да направимо продукте дугорочне прогнозе који ће бити намењени специјално за пољопривреднике. Издвојили смо неколико пољопривредних култура које се често гаје код нас и за њих ћемо направити неке продукте који би онда пољопривредницима помогли да управо тако процене да ли је потребно да предузму одређене мере у наступајућој вегетационој сезони да би обезбедили квалитет и висину својих приноса.“
За потребе пројекта анкетирано је преко 250 пољопривредних произвођача из целе Србије и испоставило се да мали проценат испитаних користи дугорочну временску прогнозу, док се, са друге стране, пољопривредници у великој мери ослањају на ону краткорочну – до недељу дана унапред.
Жеља нам је да читав систем са продуктима добијеним током истраживања препустимо РХМЗ-у, пошто они имају капацитете за оперативно одржавање оваквог система прогноза и, будући да су они, на крају крајева, референтна установа у нашој земљи када је реч о метеоролошким и хидролошким појавама. Надамо се да ће макар нешто од тих продуката преузети и тако унапредити своје агрометеоролошко одељење.
– др Мирјам Вујадиновић Мандић
„Питали смо пољопривреднике какав је њихов однос, уопштено говорећи, према прогнозама времена – краткорочним, средњорочним, дугорочним – и они махом не користе дугорочне прогнозе. Понеко јесте упознат са њима, али им, генерално, не верују, што је било и за очекивати. Ипак, без обзира на то што их не консултују, више од 60 посто испитаника сматра да би им дугорочна прогноза била изузетно корисна.“
За разлику од краткорочних временских прогноза које су детерминистичке и на које смо навикли, дугорочне прогнозе су пробабилистичке, па је људима који се не баве метеорологијом тешко да их разумеју:
„Обично кажемо, очекује се лето топлије од нормале, зима хладнија од нормале или лето сушније од нормале. Колико то заправо значи једном пољопривреднику? Оно што ми сада хоћемо, јесте да кажемо ‘Вероватноћа да се појави суша у периоду који је критичан за неку биљку је 80 или 20 посто’, па да онда пољопривредник на основу тога процени да ли му се исплати да улаже у нешто што ће да му помогне да преброди ту сушу.“
Истраживачки тим окупљен на пројекту IAPS чине троје метеоролога и троје пољопривредника, који су углавном на терену, обилазе одабране локације и комуницирају са произвођачима не би ли од њих добили повратне информације.
Ми смо на почетку пројекта одабрали двадесетак локација на којима спроводимо огледе и пратимо вегетацију. Углавном су то виногради, воћњаци и понеке повртарске и ратарске културе. Нпр. код грожђа пратимо период сазревања грожђа и повезујемо га са температуром да бисмо могли да прогнозирамо време зрења неких сорти грожђа. У сталној смо комуникацији са произвођачима, јер нам је важно да те продукте заиста разумеју људи којима су они и намењени“, истиче др Вујадиновић Мандић.
Истраживачки тим окупљен на пројекту IAPS чине троје метеоролога и троје пољопривредника, који су углавном на терену, обилазе одабране локације и комуницирају са произвођачима не би ли од њих добили повратне информације.
У првој фази истраживања научници са Пољопривредног и Физичког факултета у Београду анализирали су климу у Србији у протекле две деценије, са циљем да се утврди које су то временске појаве најопасније за различите пољопривредне културе, као и то где се оне јављају и колико често. Климатолошка анализа помогла је истраживачима да дефинишу биоклиматске индексе, као индикаторе појављивања временских услова који су неповољни и представљају ризик за пољопривредну производњу. Сада је на реду downscaling или регионализација, како би се глобалне прогнозе свеле на бољу резолуцију и мањи простор, тачније на простор Србије. Резултати овог поступка, између осталог, користиће се за израчунавање дефинисаних биоклиматских индекса, али и као улаз у такозване crop моделе.
Ови модели научницима ће омогућити да успоставе систем на основу којег ће они правовремено упозоравати на потенцијалне појаве неповољних временских услова, али и пружати конкретне препоруке и савете како најбоље искористити предстојећу вегетациону сезону. На овај начин, пољопривредни поизвођачи знаће оптимално време сетве једногодишњих биљака, оптимални плодоред (распоред гајења различитих једногодишњих биљака на истом простору), као и избор сорти и хибрида биљака које су прилагођене прогнозираним временским условима. Осим тога, сезонском прогнозом моћи ће да се препознају периоди у којима ће вероватно бити неопходно наводњавање, као и да се предложе потребне количине воде за наводњавање и оптимални периоди за ђубрење и друге агротехничке мере.
Борба с климатским променама
Сви ови сложени процеси и комплексна истраживања додатно добијају на значају ако се у обзир узму и убрзане климатске промене којима је изложен читав свет, па тако и наше подручје. Зато је идеја наших младих истраживача да колико год могу помогну пољопривредним произвођачима да заштите своје усеве и пруже им нешто корисно и практично. Међутим, да би продукти истраживања допрли до што већег броја оних којима су и намењени, потребно је укључити и државне установе, првенствено Републички хидрометеоролошки завод.
Никада нећете чути дипломираног метеоролога да говори сензационалистички.
– др Мирјам Вујадиновић Мандић
„Жеља нам је да читав систем са продуктима добијеним током истраживања препустимо РХМЗ-у, пошто они имају капацитете за оперативно одржавање оваквог система прогноза и, будући да су они, на крају крајева, референтна установа у нашој земљи када је реч о метеоролошким и хидролошким појавама. Надамо се да ће макар нешто од тих продуката преузети и тако унапредити своје агрометеоролошко одељење“, речи су др Мирјам Вујадиновић Мандић, која сматра да у Србији има простора за побољшање агрометеоролошких сервиса, те да би било добро да се повећа број метеоролошких станица које би се користиле у пољопривредној пракси. Она истиче да код нас постоји пољопривредна саветодавна служба која нуди стручне савете произвођачима, али да је потребно унапредити прогнозе намењене конкретно пољопривредницима.
„Резултати које ћемо ми постићи могу да буду само један корак у формирању читавог система тих агрометеоролошких информација које би обухватале све могуће информације релевантне за пољопривреднике, а потичу из метеорологије и климатологије. Оно што је нама најважније јесте да обичан човек разуме те податке и да заиста може да их искористи у свом послу.“
Сав труд који су истраживачи уложили на пројекту IAPS требало би да у знатној мери помогне пољопривредним произвођачима, а др Вујадиновић Мандић напомиње да је један део резултата искоришћен као основа за израду извештаја који ће бити део Националног адаптационог плана на климатске промене у области пољопривреде.