„Najhladnija zima ikada!“ ili „Pakleno leto pred nama!“ neki su od naslova na koje redovno nailazimo dok pretražujemo vesti na internet portalima. Ako se, pak, usudimo da pročitamo čitavu vest, onda uglavnom shvatimo da je reč o sasvim običnoj zimi ili normalnom letu. „Nikada nećete čuti diplomiranog meteorologa da govori senzacionalistički“, kaže dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Budući da je atmosfera jedan haotičan sistem, pravi je izazov izračunati prognozu vremena za budućnost udaljeniju od nekoliko dana. Zato i mala greška u početnim osmatranjima može da dovede do potpuno pogrešnog predviđanja vremena kroz dve nedelje.
„Za prognozu nekoliko dana unapred kažemo da je deterministička, jer pomoću jednog numeričkog modela mi dobijemo prognozu vremena u određenom mestu, pa onda znamo hoće li eventualno padati kiša ili koja se tačno temperatura tamo očekuje. Rezultat dugoročne prognoze umnogome zavisi od grešaka u početnom polju i zato ne možemo da imamo tako determinističku prognozu kao što je to slučaj kod kratkoročnih prognoza“, naglašava dr Vujadinović Mandić.
Danas postoji čitav niz statističkih prognoza za predviđanje vremena više od dve nedelje unapred, a naša sagovornica navodi da se u Srbiji primenjuje metod analogija, koji podrazumeva poređenje aktuelnih meteoroloških okolnosti sa sličnim vremenskim prilikama iz prošlosti, uz pretpostavku da će se nekadašnji obrazac ponoviti i u budućnosti. U svetu se, međutim, poslednjih decenija koriste takozvane probabilističke numeričke prognoze. Za razliku od kratkoročnih prognoza koje su determinističke, ovaj tip prognoze nudi više različitih predviđanja, zajedno sa verovatnoćom da će se one zaista i ostvariti.
„Trenutno su aktuelni setovi koji sadrže 50 prognoza, od kojih svaka počinje od različitog početnog polja. I onda kao rezultat dobijete ne jednu, već 50 prognoza za sledećih mesec dana ili za sledećih sedam meseci. Takva prognoza daje raspon mogućih događaja koji će se desiti u sledećim sezonama“, kaže za Elemente dr Vujadinović Mandić, i pojašnjava: „Mi onda možemo da kažemo ne da li će nekog datuma za dva-tri meseca padati kiša na nekom mestu ili ne, nego kakva je verovatnoća da će se dogoditi neka važnija vremenska pojava na tom mestu u određenom periodu. Generalno, ovakav način prognoziranja pouzdaniji je za one vremenske pojave koje obuhvataju veći prostor i koje traju duže.“
Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza
Pouzdana vremenska prognoza posebno je važna onima koji najviše zavise od vremenskih prilika, a u toj grupi prednjače poljoprivredni proizvođači. Dr Mirjam Vujadinović Mandić rukovodi projektom IAPS (Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza), koji finansira Fond za nauku kroz Program za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS).
„Krajnji cilj projekta je da napravimo produkte dugoročne prognoze koji će biti namenjeni specijalno za poljoprivrednike. Izdvojili smo nekoliko poljoprivrednih kultura koje se često gaje kod nas i za njih ćemo napraviti neke produkte koji bi onda poljoprivrednicima pomogli da upravo tako procene da li je potrebno da preduzmu određene mere u nastupajućoj vegetacionoj sezoni da bi obezbedili kvalitet i visinu svojih prinosa.“
Za potrebe projekta anketirano je preko 250 poljoprivrednih proizvođača iz cele Srbije i ispostavilo se da mali procenat ispitanih koristi dugoročnu vremensku prognozu, dok se, sa druge strane, poljoprivrednici u velikoj meri oslanjaju na onu kratkoročnu – do nedelju dana unapred.
Želja nam je da čitav sistem sa produktima dobijenim tokom istraživanja prepustimo RHMZ-u, pošto oni imaju kapacitete za operativno održavanje ovakvog sistema prognoza i, budući da su oni, na kraju krajeva, referentna ustanova u našoj zemlji kada je reč o meteorološkim i hidrološkim pojavama. Nadamo se da će makar nešto od tih produkata preuzeti i tako unaprediti svoje agrometeorološko odeljenje.
– dr Mirjam Vujadinović Mandić
„Pitali smo poljoprivrednike kakav je njihov odnos, uopšteno govoreći, prema prognozama vremena – kratkoročnim, srednjoročnim, dugoročnim – i oni mahom ne koriste dugoročne prognoze. Poneko jeste upoznat sa njima, ali im, generalno, ne veruju, što je bilo i za očekivati. Ipak, bez obzira na to što ih ne konsultuju, više od 60 posto ispitanika smatra da bi im dugoročna prognoza bila izuzetno korisna.“
Za razliku od kratkoročnih vremenskih prognoza koje su determinističke i na koje smo navikli, dugoročne prognoze su probabilističke, pa je ljudima koji se ne bave meteorologijom teško da ih razumeju:
„Obično kažemo, očekuje se leto toplije od normale, zima hladnija od normale ili leto sušnije od normale. Koliko to zapravo znači jednom poljoprivredniku? Ono što mi sada hoćemo, jeste da kažemo ‘Verovatnoća da se pojavi suša u periodu koji je kritičan za neku biljku je 80 ili 20 posto’, pa da onda poljoprivrednik na osnovu toga proceni da li mu se isplati da ulaže u nešto što će da mu pomogne da prebrodi tu sušu.“
Istraživački tim okupljen na projektu IAPS čine troje meteorologa i troje poljoprivrednika, koji su uglavnom na terenu, obilaze odabrane lokacije i komuniciraju sa proizvođačima ne bi li od njih dobili povratne informacije.
Mi smo na početku projekta odabrali dvadesetak lokacija na kojima sprovodimo oglede i pratimo vegetaciju. Uglavnom su to vinogradi, voćnjaci i poneke povrtarske i ratarske kulture. Npr. kod grožđa pratimo period sazrevanja grožđa i povezujemo ga sa temperaturom da bismo mogli da prognoziramo vreme zrenja nekih sorti grožđa. U stalnoj smo komunikaciji sa proizvođačima, jer nam je važno da te produkte zaista razumeju ljudi kojima su oni i namenjeni“, ističe dr Vujadinović Mandić.
Istraživački tim okupljen na projektu IAPS čine troje meteorologa i troje poljoprivrednika, koji su uglavnom na terenu, obilaze odabrane lokacije i komuniciraju sa proizvođačima ne bi li od njih dobili povratne informacije.
U prvoj fazi istraživanja naučnici sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta u Beogradu analizirali su klimu u Srbiji u protekle dve decenije, sa ciljem da se utvrdi koje su to vremenske pojave najopasnije za različite poljoprivredne kulture, kao i to gde se one javljaju i koliko često. Klimatološka analiza pomogla je istraživačima da definišu bioklimatske indekse, kao indikatore pojavljivanja vremenskih uslova koji su nepovoljni i predstavljaju rizik za poljoprivrednu proizvodnju. Sada je na redu downscaling ili regionalizacija, kako bi se globalne prognoze svele na bolju rezoluciju i manji prostor, tačnije na prostor Srbije. Rezultati ovog postupka, između ostalog, koristiće se za izračunavanje definisanih bioklimatskih indeksa, ali i kao ulaz u takozvane crop modele.
Ovi modeli naučnicima će omogućiti da uspostave sistem na osnovu kojeg će oni pravovremeno upozoravati na potencijalne pojave nepovoljnih vremenskih uslova, ali i pružati konkretne preporuke i savete kako najbolje iskoristiti predstojeću vegetacionu sezonu. Na ovaj način, poljoprivredni poizvođači znaće optimalno vreme setve jednogodišnjih biljaka, optimalni plodored (raspored gajenja različitih jednogodišnjih biljaka na istom prostoru), kao i izbor sorti i hibrida biljaka koje su prilagođene prognoziranim vremenskim uslovima. Osim toga, sezonskom prognozom moći će da se prepoznaju periodi u kojima će verovatno biti neophodno navodnjavanje, kao i da se predlože potrebne količine vode za navodnjavanje i optimalni periodi za đubrenje i druge agrotehničke mere.
Borba s klimatskim promenama
Svi ovi složeni procesi i kompleksna istraživanja dodatno dobijaju na značaju ako se u obzir uzmu i ubrzane klimatske promene kojima je izložen čitav svet, pa tako i naše područje. Zato je ideja naših mladih istraživača da koliko god mogu pomognu poljoprivrednim proizvođačima da zaštite svoje useve i pruže im nešto korisno i praktično. Međutim, da bi produkti istraživanja doprli do što većeg broja onih kojima su i namenjeni, potrebno je uključiti i državne ustanove, prvenstveno Republički hidrometeorološki zavod.
Nikada nećete čuti diplomiranog meteorologa da govori senzacionalistički.
– dr Mirjam Vujadinović Mandić
„Želja nam je da čitav sistem sa produktima dobijenim tokom istraživanja prepustimo RHMZ-u, pošto oni imaju kapacitete za operativno održavanje ovakvog sistema prognoza i, budući da su oni, na kraju krajeva, referentna ustanova u našoj zemlji kada je reč o meteorološkim i hidrološkim pojavama. Nadamo se da će makar nešto od tih produkata preuzeti i tako unaprediti svoje agrometeorološko odeljenje“, reči su dr Mirjam Vujadinović Mandić, koja smatra da u Srbiji ima prostora za poboljšanje agrometeoroloških servisa, te da bi bilo dobro da se poveća broj meteoroloških stanica koje bi se koristile u poljoprivrednoj praksi. Ona ističe da kod nas postoji poljoprivredna savetodavna služba koja nudi stručne savete proizvođačima, ali da je potrebno unaprediti prognoze namenjene konkretno poljoprivrednicima.
„Rezultati koje ćemo mi postići mogu da budu samo jedan korak u formiranju čitavog sistema tih agrometeoroloških informacija koje bi obuhvatale sve moguće informacije relevantne za poljoprivrednike, a potiču iz meteorologije i klimatologije. Ono što je nama najvažnije jeste da običan čovek razume te podatke i da zaista može da ih iskoristi u svom poslu.“
Sav trud koji su istraživači uložili na projektu IAPS trebalo bi da u znatnoj meri pomogne poljoprivrednim proizvođačima, a dr Vujadinović Mandić napominje da je jedan deo rezultata iskorišćen kao osnova za izradu izveštaja koji će biti deo Nacionalnog adaptacionog plana na klimatske promene u oblasti poljoprivrede.