Текст: Ђорђе Петровић
Невероватни напредак дигиталне технологије последњих неколико деценија довео је до тога да различите генерације, чак и када битишу под истим кровом, скоро да живе у сасвим одвојеним световима. Старима је све теже да држе корак са брзином којом ове технологије трансформишу свет, па делује да је дигитални јаз, који се испречио између генерација, временом све већи и већи. Другим речима, млађе генерације све мање разумеју оне старије и обратно. Како би премостили овај јаз и подстакли већу емпатију према старима код младих и боље међусобно разумевање, троје уметника и истраживача са естонског Универзитета у Талину осмислило је интересантан уметнички пројекат.
Почетком јула ове године, њих је, у оквиру резиденције која је део међународног пројекта European Digital Deal, угостио Центар за промоцију науке. Јулија Сион, Нуно Кореија и Клаудија Дијаз Рејес дошли су у Београд како би реализовали прву фазу свог пројекта који је назван „Резонантна сећања“. Главна идеја овог пројекта је „да се премости разлика између старијих и млађих генерација, посебно разлика у њиховим искуствима, кроз дељење сећања. Конкретно, желимо да подигнемо свест о односу старијих генерација према технологији“, објашњава Нуно Кореија, истраживач, аудио-визуелни уметник и ванредни професор дигиталне трансформације на Универзитету у Талину. Он истиче да његове колегинице и он нису хтели да овој теми приступе на пристрасан или стереотипан начин, него су желели да приче и сећања о технологији чују директно од старијих особа.
„Желели бисмо, такође, да поделе и друга сећања која сматрају важним. Након тога, представићемо сва та сећања кроз артефакте посредоване технологијом који комбинују различите сензорне информације: хаптичке осећаје, текстуре и звук“, каже Кореија. „Ови артефакти биће представљени заједно на изложби 2025. године. Очекујемо да ће изазивањем различитих чула код посетилаца изложбе ови артефакти евоцирати одређене успомене. На тај начин, тежимо развоју емпатије и разумевања између генерација.“
Пројекат се надовезује на рад Корејиних колегиница Сион и Дијаз Рејес о репрезентацији сећања путем хаптичких и текстилних средстава, као и на његов рад о мултисензорном корисничком искуству, који комбинује звук са другим чулима. Њихова сарадња почела је пре неколико година, када су били укључени у уметничко-научне резиденције које су се паралелно одржавале на Универзитету у Талину, а кад се појавио позив за ову резиденцију, то им се учинило као сјајна прилика да примене претходно искуство на инспиративан пројекат који се бави питањем како убрзана дигитализација утиче на старију популацију.
„Дигитална трансформација се односи на усвајање нових технолошких приступа како би се унела позитивна промена у односу на то како су одређени процеси обављани у прошлости. Већ неко време користимо технологију да бисмо призвали наша сећања: аналогне фотографије, кућни видео-записи, снимци на траци итд. Заправо, интервјуи које смо до сада спровели са старијим особама подсетили су нас на то“, објашњава Кореија и додаје да смо сећања и успомене одувек делили тако што смо, на пример, показивали наше фото-албуме на породичним окупљањима, слушали старе снимке код куће са најближима и сл. Заправо, то дељење било је врло друштвено, али на другачији начин – лицем у лице.
„Дигиталне технологије су дубоко трансформисале ове процесе, не само у погледу обима, трошкова и практичности онога што можемо сачувати, већ и у погледу домета онога што можемо делити“, истиче овај стручњак за дигиталну трансформацију. „Али слушање старијих подсетило ме је да се нешто такође губи – физички аспект представљања сећања путем традиционалних медија и директна, лицем у лице повезаност старих ‘друштвених мрежа’ путем којих смо делили сећања.“
Током прве фазе пројекта, која је спроведена у Србији, гости из Естоније су са нашим старијим суграђанима обавили интервјуе и реализовали две радионице. Најпре су Сион и Кореија урадили 15 интервјуа са старијим грађанима из Београда, Руме, Долова и Панчева и забележили њихова значајна сећања. „Укупно смо прикупили 18 сећања, укључујући незаборавне тренутке из живота и сећања у вези са технологијом. На пример, имали смо много успомена из детињства, попут првог снимања гласа на касетофону или првог гледања телевизије“, каже Јулија Сион, уметница и истраживачица са Универзитета у Талину, чији је рад превасходно усмерен на чуло додира и тактилну комуникацију. „Друга сећања су била у вези са значајним тренуцима у животу, као што су рађање детета, венчање или чак искуство дављења.“
Интервју је укључивао дискусију о незаборавним тренуцима које би старији желели да поделе. „Замолили смо их да једно сећање буде из било ког периода њиховог живота, а друго у вези са њиховим искуствима са технологијом. Описи сећања били су допуњени креирањем колажа који је садржао придеве за емоције, слике које представљају емоције и тактилне асоцијације о сећањима о којима смо разговарали“, објашњава ова уметница. „Садржај колажа ми је омогућио да креирам прву итерацију вибротактилног обрасца који би представљао емоцију или еволуцију емоција и контекстуалне елементе повезане са епизодним сећањима. Затим би старији покушали да длановима осете вибрацију и предложили побољшања.“
Тактилна комуникација је централни канал комуникације на овом пројекту и један прилично нов приступ представљања сећања. „Главна мотивација и инспирација за фокусирање на тактилну комуникацију била нам је то што је тактилно чуло веома моћно у изазивању снажних емоција и као резултат тога може бити одлична основа за изградњу емпатије“, наводи Сион. „Емпатија према искуствима старије популације је главни циљ који желимо да постигнемо овим пројектом.“
Након интервјуа, гости из Естоније одржали су две радионице: једну 5. јула, у селу Долово надомак Панчева, у Дому културе „25. мај“, у сарадњи са Удружењем пензионера Долово, и другу 11. јула, у Дневном центру и клубу „Игор Холодков“ у Београду, у сарадњи са Установом Геронтолошки центар Београд. Радионице је модерирала Клаудија Дијаз Рејес, текстилна уметница, дизајнерка и истраживачица са Универзитета у Талину. Она наводи да су позвали људе који су желели нешто да створе, као и да су ове иницијалне радионице имале за циљ да креирају каталог текстура. Како би остварили овај циљ, радионице су организовали око једног питања које је било у вези са њиховим искуствима са технологијом. Док су учесници рукама радили на реализацији својих идеја, вербално су делили са осталима шта уметничко дело које су креирали представља за њих.
„Најважније за мене је било то што су учесници били ангажовани у процесу; то је значило да су користили материјал који су имали на располагању. Неки су се одлучили за њима познате технике попут плетења, шивења или прављења колажа. Други су одлучили да се играју, пусте машти на вољу и стварају текстуре налик гобленима како би испричали своју причу“, каже ова уметница која истражује сећања кроз метафоре. „То је апстрактан задатак који захтева јасно објашњење, време и истраживање креативности. Један од изазова био је да се омогући учесницима да се сви осећају пријатно у вези са задатком, али подстакнути на истраживање и дијалог учесници су се постепено отварали и укључивали у процес.“
Дијаз Рејес истиче да помоћу ових текстилних радионица њене колеге и она трагају за опипљивим аспектима искуства. „Прича постаје текстура која се трансформише у материјалност, у артефакт. Процес текстилне радионице се односи на то како се прича или сећање могу изразити кроз избор материјала и техника“, објашњава она. „На пример, груба текстура може симболизовати изазовно сећање, док мекана тканина може представљати утеху и носталгију. Овај итеративни процес осигурава да, како се артефакт развија тако се развијају и прича и дијалог око њега.“
Уметници из Талина били су врло задовољни постигнутим резултатима у овој фази пројекта. И они сами су из Београда понели своја резонантна сећања. Кореија наводи да је цео боравак у Београду био за њега врло упечатљив, а посебно истиче великодушност учесника и посвећеност чланова ЦПН тима, који им је помагао у комуникацији са учесницима и разумевању локалног контекста. „Најнезаборавнији тренутак за мене био је видети срећна лица наших учесника и њихову искрену радозналост за оно што радимо“, истиче Сион и додаје да је врло захвална свим учесницима што су поделили најдраже тренутке из свог живота.
„Посебно незаборавно искуство било је посвећеност учесника када су прилазили столу са материјалима. Иако су у почетку имали одређене резерве, када су почели да раде, просторија је била испуњена фокусираношћу и духом сарадње“, истиче Дијаз Рејес. „Овај тренутак је истакао моћ креативности и приповедања у подстицању међусобне повезаности и разумевања.“
Поред ове почетне, пројекат „Резонантна сећања“ има још две фазе. „Сада када смо прикупили сећања и неопходне информације за креирање опипљивих репрезентација ових сећања у виду хаптичке повратне информације, звука и текстила, прелазимо у фазу израде прототипова. Изабрали смо девет сећања и фокусираћемо се на усавршавање заједнички креираних вибротактилних образаца, креирање звучних репрезентација, као и текстила за свако од изабраних сећања“, каже Сион. Након што фаза израде прототипова буде завршена, она и њене колеге тестираће креиране артефакте. Због тога ће поново допутовати у Србију како би се састали са старијим особама и како би оне могле да испробају прототипове и предложе евентуална побољшања. „Вратила сам се са две кутије пуне идеја и планирам да поново посетим учеснике како бих се уверила да су њихове идеје реализоване онако како су их замислили“, каже Дијаз Рејес.
„Коначан резултат је замишљен као интерактивна инсталација, где посетиоци могу да додирују опипљиве артефакте који представљају сећања и да их искусе кроз хаптичку повратну информацију (попут вибрације или температуре), звук и текстил“, истиче ова уметница. „На пример, додиривање плетеног комада могло би покренути аудио-снимак нечијег сећања на коришћење технологије, док би груба тканина могла покренути причу о изазовима са којима су се суочавали“, додаје њена колегиница Дијаз Рејес. „Овај мултисензорни приступ помаже посетиоцима да се дубље повежу са искуствима која су поделили учесници радионица.“
Пројекат „Резонантна сећања“ има и димензију друштвеног ангажмана. Он би, како истиче Кореија, могао помоћи у подизању свести о вредности искустава старијих особа, али и да пружи одговарајући контекст да бисмо боље разумели потешкоће са којима се ове особе суочавају. „Старији су већ прошли кроз многе различите технолошке таласе и сви можемо научити нешто из тога. Њихове различите перспективе нам омогућавају да преиспитамо наш сопствени однос са технологијом и указују нам у ком правцу би се он могао развијати с обзиром на то да и ми сами старимо“, каже овај аудио-визуелни уметник. „Заузврат, то може отворити дискусију о овим темама, фокусирајући се не само на потешкоће старијих, већ и на то шта можемо научити од њих. Као што сам већ поменуо, надамо се да ће пројекат промовисати емпатију и разумевање између генерација. На тај начин, могао би да се унапреди дискурс, па чак и политике које се односе на старије грађане и проблем дигиталног јаза између генерација.“
Пројекат „Резонантна сећања“ биће представљен на престижном уметничком фестивалу Арс електроника у септембру 2025, а посетиоци ће потом моћи да га виде и на јубиларној, десетој art+science манифестацији, у октобру исте године.
Пројекат European Digital Deal (Европски дигитални договор) истражује како убрзани процеси дигиталне трансформације и успон технологија, као што су вештачка интелигенција, машинско учење и алгоритамска обрада података, директно утичу на европске демократске вредности и интегритет наших демократских система. Мрежа европских и глобалних партнера, коју чине актери из културног сектора, уметници, креативци, истраживачи, научне институције и представници јавног сектора, окупљају се да истраже како уметничке перспективе могу деловати као катализатори за одрживе иновације. Овим темама ће се у периоду 2023–2026. године бавити конзорцијум од 13 партнера под руководством Арс електронике из Линца, Аустрија. Поред резиденције, чији је домаћин Центар за промоцију науке, одабрано је још 11 уметничких резиденција широм Европе, које истражују дубоку уплетеност нових технологија и демократије.