Почетком октобра ове године, Рене Бернардс, професор молекуларне карциногенезе на Холандском институту за рак у Амстердаму и председник Европског удружења за истраживање рака, биће један од предавача на шестом по реду конгресу Српског друштва истраживача рака под називом „Од сарадње до иновације у истраживању рака“. Циљ конгреса је да охрабри сарадњу експерата на локалном и међународном нивоу, те ће окупити око две стотине истраживача из Србије, региона и целог света. Дискутоваће се о иновативним идејама за лечење рака, са специјалним фокусом на клиничка и транслациона истраживања, метаболизам тумора, епигенетичку и генетичку регулацију, резистенцију на терапије, као и на алате вештачке интелигенције неопходне за истраживање рака. Млади истраживачи ће имати прилику да разговарају са професором Бернардсом и на неформалној сесији „Упознајте експерте“, заједно са другим водећим експертима из ове области. Пред београдски конгрес, разговарали смо са професором Бернардсом о његовом ангажману у Европском удружењу за истраживање рака, успешном тиму који предводи на Холандском институту за рак, као и о тестовима које је његов тим патентирао, а који данас помажу у најефикаснијим терапијама за лечење рака.
Професоре Бернардс, председник сте Европског удружења за истраживање рака (European Association for Cancer Research, EACR), које окупља више од 12.000 чланова различитих специјалности. Шта све подразумева ваш посао председника, и какви су ваши даљи планови са удружењем?
Током мог двогодишњег мандата био сам део тима који предводи Удружење, јер ово није посао који радите сами. Поред мене, у тиму су и бивши председник, генерални секретар, благајник и извршни директор Удружења. Овом „извршном тиму“ у доношењу одлука помаже Управни одбор, који чини 15 еминентних стручњака. Мој мандат траје до јуна 2024. године, након чега ћу помагати нашој новој председници Јардени Семјуелс.
Током мог мандата, приходи Удружења су знатно увећани, захваљујући новим члановима, али и успешним годишњим састанцима (овде ми је посебно помогло то што сам постао председник након пандемије коронавируса, када су виђања постала могућа). Основали смо Одбор за научнике који су на почетку каријере како бисмо одговорили на њихове потребе, а склопили смо и партнерства са бројним европским организацијама. Такође смо почели да нудимо постдокторске стипендије нашим члановима, уз подршку фармацеутских компанија, и од скоро Фондације за истраживање рака Марк (The Mark Foundation for Cancer Research).
Будућност EACR-а након 2024. године је у рукама Јардене Семјуелс.
Ваша лабораторија при Холандском институту за рак користи функционалне приступе геномике како би пронашла осетљивости карцинома које се могу искористити у терапеутске сврхе. Можете ли да објасните овај процес нашим читаоцима који нису стручни?
Приликом мутације, ћелија рака стиче снагу, али исто тако, са мутацијама долази и слабост која се може искористити у сврхе лечења. Функционална геномика је одлична у проналажењу тих слабости. Замислите ћелију рака која има мутацију на Х хромозому. Ми се онда питамо који су то гени неопходни за опстанак ћелија рака са мутацијом на гену Х, а који нису потребни у ћелијама рака које немају ову мутацију. Оваква анализа се ради помоћу CRISPR скрининга где активирамо свих 20.000 гена, један по један, како бисмо видели да ли губитак гена има смртоносни ефекат. Исти овај приступ може да се користи у оним ситуацијама када лек против рака не постиже жељени ефекат у ћелији рака. Онда можемо да питамо да ли било који ген, када је инактивиран, може да учини да ћелије рака боље реагују на тај лек против рака. На овај начин проналазимо посебно моћне комбинације лекова.
Предводите веома успешан тим: ваша лабораторија је идентификовала комбинацију БРАФ и ЕГФР инхибитора, коју је недавно одобрила америчка Управа за храну и лекове, а која се показала као веома ефикасна у лечењу рака дебелог црева. Такође сте развили и први клинички коришћен тест за одређивање експресије гена за планирање лечења рака дојке (MammaPrint). Ово су невероватна медицинска достигнућа. Колико вам је времена требало, да ли су у питању године или можда деценије извођења експеримената у лабораторији?
Комбинацију БРАФ и ЕГФР инхибитора смо идентификовали користећи приступ који сам малочас објаснио, и то је нешто што није одузело много времена: требало нам је мање од годину дана да почнемо да радимо валидацију на животињама. Затим је било потребно осам година да се ураде клиничка испитивања фаза 1, 2 и 3, која су резултирала одобрењем Управе за храну и лекове 2020 године. Дакле, лабораторијски процес је релативно брз, али је клиничка имплементација, нажалост, веома спора.
MammaPrint је до сада помогао у одабиру најбољег третмана за лечење више од 250.000 жена. Можете ли да нам кажете нешто више о овом тесту? У Србији је ово веома важна тема, јер је реч о најчешћој малигној болести код жена – њих 1600 умре сваке године од рака дојке.
MammaPrint смо развили 2002, јер смо схватили да само 25% жена у раном стадијуму рака дојке развије метастазе, а у том тренутку смо око 75% њих лечили хемиотерапијом. То значи да свака друга жена пролази кроз процес који јој заправо није ни потребан и који има озбиљне нежељене ефекте. MammaPrint помаже у доношењу далеко боље одлуке о томе да ли некоме треба хемиотерапија или не, и тако смањује непотребне хемотерапије за око 50%. MammaPrint мери ниво експресије 70 гена, што омогућава предвиђање ризика од рецидива.
Да ли се MammaPrint и комбинација БРАФ и ЕГФР инхибитора, које је одобрила ФДА, користе свуда у свету?
Тако је, и MammaPrint и комбинација БРАФ-ЕГФР се користе широм света. Како бих уопште довео MammaPrint на клинике, морао сам да оснујем компанију, Agendia, која данас запошљава око 200 људи. MammaPrint се тренутно користи у Кини, Сједињеним Америчким Државама, Јужној Америци и Европи.
Сада сте фокусирани на проучавање старења ћелије као могућег вида лечења рака. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
Били смо фрустрирани чињеницом да комбинација терапија за лечење рака може да буде веoма токсична. Зато смо хтели да направимо комбинацију лекова у којој се они дају секвенцијално, дакле, не у исто време. Ово смо назвали приступом „један-два удараца“ у лечењу рака, што је стратегија из бокса где ниједан од два ударца појединачно није смртоносан, али брзи низ два ударца постаје смртоносан. Такође, овде је важно да ефекат првог лека траје и након што се престане са давањем. Тако смо дошли до старења, јер се овде ради о стабилном заустављању дељења ћелије које настаје услед излагања ћелија рака одређеним стресовима. Након што све ово урадимо, циљамо на старе ћелије рака леком који селективно делује, дакле искључиво на њих. Недавно смо све ово доказали у претклиничким тестовима, и ја се надам да ћемо успети да убедимо фармацеутске компаније да раде са нама како бисмо дошли до клиника. Такође сам суоснивач једне компаније, Oncosence, да бих ово омогућио.
Године 1994. почели сте да предајете молекуларну карциногенезу на Универзитету Утрехт, у Холандији. Да ли и даље радите са студентима? Шта се променило током вашег боравка на Универзитету?
Наравно, студенти докторских студија и постдокторанди су жила куцавица моје лабораторије, у којој има 16 запослених. Баш је овог септембра примљен још један студент докторских студија. Оно што се променило кроз године јесте став студената. Током деведесетих, студенти су били спремни да раде две-три године пре него што би видели резултате тог свог рада. Ових дана студенти захтевају „инстант задовољство“ – мање су стрпљиви и мање спремни да уложе своје време у рад на неком пројекту.
Имате ли неку посебну поруку за истраживаче рака у Србији?
Будите неконвенционални. Постоји изрека: „Ако урадиш шта си урадио, добијеш шта си добио“, која имплицира да је за велики напредак потребно мислити ван оквира. Надам се да ће моји примери са Пленарног предавања на СДИР-6 конгресу у Србији инспирисати младе људе.